Ove godine se Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležava pod sloganom “Svaka cigareta smeta”. Aktivnostima se u ovoj godini, i stručnoj i široj javnosti, želi ukazati na potrebu dosledne primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i njegovog unapređenja kako bi se uvela potpuna zabrana pušenja bez izuzetaka uključujući i sve ugostiteljske objekte. Potreba proističe iz činjenice da ne postoji bezbedan nivo izlaganja duvanskom dimu. Izloženost duvanskom dimu u zagađenom radnom i javnom prostoru i kod nepušača može da izazove mnoge bolesti srca, pluća ili maligne bolesti. Odvojeni prostor za pušače i nepušače, kao ni posebne prostorije za pušenje (čak i kada imaju svoju ventilaciju) nisu efikasno rešenje i ne pružaju 100% zaštitu. Pored toga, izloženost duvanskom dimu predstavlja profesionalni rizik za ugostiteljske radnike kome su oni izloženi u radnom vremenu, te je i njima potrebno obezbediti zdravu i bezbednu radnu sredinu.
Pandemija pušenja predstavlja javni zdravstveni problem. Nema organa u telu koje nije pogođeno štetnim uticajem pušenja. Štetno delovanje pušenja može se manifestovati kao:
• zloćudni tumori različitih mesta, kao tumor ili rak usta, ždrela, grkljana, pluća, sistema za varenje, rak mokraćne bešike, bubrega, dojke, grlića materice. Oko 95 % umrlih od raka pluća bili su pušači.
• Na krvnim sudovima uzrokuje suženje krvnih sudova, otežava protok krvi i povećava krvni pritisak, infarkt miokarda,moždani udar. Pušači od infarkta miokarda obolevaju 40 puta češće nego nepušači.
• Na disajnim organima pušenje izaziva, opstruktivnu bolest pluća sa suženim prečnikom bronhijola, hronični bronhitis.
• Organima za varenje pušenje uzrokuje žgaravicu, podrigivanje, hroničnu upalu želudačne sluznice, želudačni čir i na kraju rak želudca.
• Na nervni sistem uticaj pušenja vidi se kao premor, nesanica, nemir, razdražljivost, usporen prenos nadražaja do centralnog nervnog sistema , pad koncentracije, smanjnje radne sposobnosti i pamćenja.
• Reproduktivno zdravlje: poremećaj menstrualnog ciklusa,može dovesti do pobačaja kod trudnica, do rađanja deteta sa manjom porođajnom težinom, uzrokovati sterilnost, impotenciju
• Smanjeno snabdevanje organizma kiseonikom
• U koštano- mišićnom sistemu pušenje izaziva osteoporozu, smanjuje se ili povisuje mišićni tonus ili mišićni rad.
Nikotin, bez obzira na način unošenja u organizam, izaziva zavisnost i štetno utiče na razvoj mozga.
Posebno je važno zaštiti mlade osobe od upotrebe elektronske cigarete jer elektronske cigarete koje sadrže nikotin takođe mogu izazvati zavisnost. U Srbiji je skoro 60% učenika 13–15 godina starosti čulo ili videlo reklame ili promocije elektronske cigarete na televiziji, radiju, internetu ili u apoteci u prethodnih 30 dana.
Usled jakog marketinškog pritiska, svaki deseti stanovnik Srbije starosti 18-64 godine je već probao elektronsku cigaretu.
Manji broj štetnih materija u elektronskoj cigareti ni u kom slučaju ne treba da bude opravdanje za njihovo korišćenje posebno zbog činjenice da su posledice dugoročnog korišćenja elektronskih cigareta još uvek nepoznate i stoga se ne može ni u kom slučaju tvrditi da su bezbedne.U cilju smanjenja štetnih efekata upotrebe duvana Svetska zdravstvena organizacija je 2008. godine usvojila paket od šest efikasnih mera kontrole duvana koje sigurno dovode do smanjenja upotrebe duvana. Mere pored praćenja upotrebe duvana uključuju i zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzorstva duvanske industrije, stalna upozorenja o štetnosti upotrebe duvana (kao što su slikovna upozorenja na paklicama cigareta), pomoć pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan i duvanske proizvode.
Značajan korak u prevenciji i smanjenju upotrebe duvana predstavlja Okvirna konvencija o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, prvi javno zdravstveni ugovor koji je stupio na snagu 27. februara 2005. godine, te se ove godine obeležava desetogodišnjica njegove primene. Do danas je Okvirnu konvenciju je ratifikovalo 180 država sveta, a u Srbiji je stupila na snagu 9. maja 2006. godine.
Centar za promociju zdravlja