Prevencija trovanja olovom

Bez obzira na to što je postojanje ovog problema široko priznato, kao i da je veliki broj država preuzeo ozbiljne mere u njegovom rešavanju, izloženost olovu (naročito dece), i dalje je veoma bitna tema kojom se bave zdravstveni radnici, kako u pružanju zdravstvenih usluga, tako i u institucijama javnog zdravlja.

U mnogim zemljama su još uvek u širokoj upotrebi zidne boje sa visokim sadržajem olova, bez obzira što se na tržištu mogu naći proizvodi podjednakog kvaliteta, bez sadržaja olova. Ova kampanja je prilika da se mobilišu političke i društvene strukture za dalji napredak u ovoj oblasti.

Kada je u pitanju Srbija, prisustvo olova u zidnim oblogama (bojama) nikada nije postavljeno kao javnozdravstveni problem. Takođe, još uvek ne postoji odgovarajući zakonski/podzakonski akt kojima bi bili regulisani i jasno definisani standardi kvaliteta za takve proizvode.

Ciljevi kampanje

Prema preporukama Global Alliance to Eliminate Lead Paint  ciljevi kampanje su:
• Podizanje svesti o problemu trovanja olova, uopšte;
• Istaći napore onih država koje su postigle uspeh u prevenciji trovanja olovom kod dece; i
• Podstaći na dalje aktivnosti sa ciljem eliminacije korišćenja boja sa sadržajem olova.

Olovo

Olovo je toksični metal, čije je široko rasprostranjeno korišćenje dovelo do ekstenzivne kontaminacije životne sredine istim, kao i do ozbiljnih zdravstvenih problema, na globalnom nivou. Usled kumulativnih toksičkih svojstava ovog metala, njegovim dejstvom mogu biti poremećene sledeće organske funkcije: neurološke, hematološke, gastrointestinalne, kardiovaskularne, kao i bubrežne. Deca su posebno osetljiva na neurotoksične efekte delovanja olova, tako da čak i relativno nizak nivo izloženosti može, u nekim slučajevima, uzrokovati ozbiljna i ireverzibilna neurološka oštećenja.

Procenjuje se da je ekspozicija olovu odgovorna za 0,6% globalne opterećenosti bolestima, koja je najizraženija u najmanje razvijenim područjima. Takođe se procenjuje da ekspozicija olovu u periodu detinjstva utiče na pojavu novih 600.000 slučajeva dece ometene u razvoju, godišnje. U bliskoj prošlosti sprovedena redukcija koncentracije olova u benzinu, bojama, vodovodnim cevima i izolacionim kablovima, dovela je do značajno smanjenih vrednosti koncentracije olova u krvi. Međutim, i dalje postoji široka paleta izvora izloženosti olovu, naročito u zemljama u razvoju.

Neophodno je uložiti dodatne napore sa sledećim ciljem:

– Kontinuirano smanjenje korišćenja olova (u proizvodima);
– Kontinuirano stvaranje uslova za što manju ekspoziciju olovu, kako opšte populacije iz životne sredine, tako i profesionalne ekspozicije zaposlenih. Ovo se posebno odnosi na decu i žene u reproduktivnom periodu.

U intervencije, kojima se mogu postići postavljeni ciljevi, spadaju:
– Eliminisanje olova iz procesa proizvodnje onih predmeta opšte upotrebe, kojima se usled toga neće značajno ugroziti kvalitet (zidne boje).
– Obezbeđivanje bezbednog recikliranja otpada koji u sebi sadrži olovo, kroz obuku opšte populacije o značaju bezbedne dispozicije akumulatora i računara.
– Redovno praćenje koncentracije olova u krvi kod dece, žena u reproduktivnom periodu i profesionalno izloženih osoba.