Najbolja preventivna mera, kada je reč o zaraznim bolestima, jeste vakcinacija. S obzirom da akutne respiratorne infektivne bolesti može da prouzrokuje više stotina infektivnih uzročnika, kao i da je uglavnom reč o bolestima sa relativno blagom kliničkom slikom, za sada postoji tek manji broj vakcina koje se i primenjuju.
Vakcina protiv gripa (influence) je svakako najpoznatija vakcina kada je reč o prevenciji oboljenja iz grupe akutnih respiratornih infekcija, ali ona pruža odgovarajući stepen zaštite samo protiv virusa gripa, ali ne i protiv drugih vrsta virusa. Međutim, s obzirom na javno – zdravstveni značaj koji influenca ima, kao i da je reč o oboljenju sa mogućim ozbiljnim komplikacijama (uključujući tu i smrtni ishod), svake godine se preporučuje imunizacija protiv gripa, u prvom redu licima sa nekom od hroničnih bolesti, odnosno svim starijima od 65 godina života. Vakcinacijom protiv gripa stiče se imunitet nakon 2 – 3 nedelje, a postvakcinalni imunitet traje od 6 do 12 meseci. Upravo zbog ove činjenice, kao i zbog stalne promene cirkulišućih sojeva virusa gripa, neophodna je vakcinacija protiv gripa svake godine, a najbolje je da se obavi sa početkom dolaska hladnije sezone. Efikasnost vakcine je različita u zavisnosti od uzrasta obolelih (efikasnost sa starošću opada), ali je dokazano da se u slučaju oboljevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se smanjuje mogućnost zadobijanja neke od komplikacija.
Najčešće kliničke manifestacije akutnih respiratornih infekcija jesu: akutni nazofaringitis, akutni sinuzitis, akutni faringitis, akutni laringitis i traheitis, akutni obstruktivni laringitis i epiglotitis, akutni laringotraheitis, akutni bronhitis, akutni bronhiolitis, pneumonije, i drugo.
Akutni nazofaringitis (akutni rinitis, odnosno akutno zapaljenje nosnog dela ždrela) po svojoj učestalosti zauzima prvo mesto među akutnim respiratornim infekcijama. Ovo oboljenje je u narodu poznato i po nazivu „prehlada“, „obična prehlada“, „nazeb“, „kijavica“, i slično. Reč je o oboljenju sa tipičnom kliničkom slikom koju karakteriše kijavica, suzenje, iritacija i curenje iz nosa, glavobolja, drhtavica i slabost. Povišena temperatura (preko 38 stepeni C) se retko javlja kod dece starije od 3 godine, a kod odraslih još ređe. Tegobe traju od 2 do 7 dana. Oboljenje može biti praćeno laringitisom, traheitisom ili bronhitisom. Oboljenje se javlja češće u hladnijem periodu godine, a broj „prehlada“ tokom godine se kod najvećeg broja ljudi kreće od 1 do 6 , s tim da su najosetljivija deca uzrasta do 5 godina, nakon čega njihov broj opada.
Terapija za sve akutne respiratorne virusne infekcije podrazumeva takozvanu simptomatsku terapiju. U prvom redu, reč je o lekovima protiv povišene telesne temperature i protiv bolova (antipiretici – analgetici), kao i o lekovima za ublažavanje kašlja odnosno za olakšavanje iskašljavanja. Od izuzetnog je značaja i obezbediti dovoljan unos tečnosti i toplih napitaka u organizam, odgovarajući higijensko – dijetetski režim ishrane, mirovanje Veoma je bitno istaći da antibiotici ne utiču na viruse, tako da primena antibiotika ne utiče na tok i dužinu bolesti. Nekritička upotreba antibiotika utiče na pojavu multiplorezistentnih sojeva bakterija, što predstavlja sve veći javno-zdravstveni problem širom sveta. Antibiotici se uključuju u terapiju jedino po preporuci lekara.
Centar za promociju zdravlja