Zaštita od velikih vrućina – preporuke za javnost
Za vreme trajanja velike vrućine pridržavajte se preporuka lokalnih zdravstvenih ustanova
Rashladite svoj dom
• Nastojte rashladiti prostor u kom živite. Merite sobnu temperaturu između 8.00 i 10.00 sati, u 13.00 sati i noću nakon 22.00 sata. Idealno bi bilo sobnu temperaturu držati ispod 32°C danju i ispod 24°C noću. To je posebno važno za decu ili ako ste osoba starija od 60 godina ili ako imate hronične zdravstvene probleme.
• Koristite hladniji noćni vazduh da rashladite svoj dom. Otvorite sve prozore ili roletne tokom noći i ranih jutarnjih sati kada je spoljna temperatura niža (ako je to moguće).
• Smanjite količinu vrućeg vazduha unutar stana ili kuće. Danju zatvorite prozore i rolente (ako ih imate), naročito one koji su okrenuti prema suncu.Ugasite sva dodatna svetla i što je više moguće električnih uređaja.
• Stavite zaslone, draperije, tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili popodnevno sunce.
• Okačite mokre peškire kako bi rashladili vazduh u prostoriji. No, nemojte zaboraviti da se time povećava vlažnost.
• Ako imate uređaj za rashlađivanje (air-conditioning) zatvorite vrata i prozore kako ne bi trošili više energije nego što je potrebno.
• Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura iznad 35°C neće sprečiti bolesti vezane uz velike vrućine. Važno je piti dovoljno tečnosti, ali ne naglo.
Izbegavajte vrućinu
• Sklonite se u najhladniju prostoriju Vašeg stana/kuće, posebno noću.
• Ako Vaš stan/kuću ne možete držati hladnim, provedite dva do tri sata dnevno u hladnom prostoru (npr. javna zgrada koja je hlađena).
• Izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana.
• Izbegavajte naporan fizički rad. Ako morate naporno raditi činite to u najhladnije doba dana, što je obično u jutro između 4.00 i 7.00 sati.
• Potražite senu.
• Ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranom vozilu.
• Redovito koristite kreme sa zaštitnim faktorom od štetnog UV zračenja. Naročitu brigu valja posvetiti novorođenčadi i maloj deci. Za njih treba koristiti zaštitne kreme s najvećim faktorom.
• Prilagodite svoje izlaganje sunčevom UV zračenju uvažavajući dnevne promene vrednosti UV indeksa.
Rashladite telo i pijte dovoljno vode
• Izbegavati boravak na suncu u razdoblju od 10.00 do 17.00 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe i srčani bolesnici te bolesnici oboleli od šećerne bolesti;
• Tuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost je zamotanje u hladne mokre peškire, hladiti se mokrim sunđerom, kupke za noge, itd.
• Nosite laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala. Ako idete napolju stavite šešir širokog oboda ili kapu i sunčane naočare.
• Koristite laganu posteljinu, prekrivače, po mogućnosti, bez jastuka kako bi izbegli akumulaciju toplote.
• Pijte redovno vodu i izbegavajte alkohol i napitke s previše kofeina i šećera.
• Jedite češće male obroke. Izbegavajte hranu bogatu belančevinama.
Pomognite drugima
• Posetite familiju, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljive osobe mogle bi zatražiti pomoć tokom vrućih dana.
• Razgovarajte o toplotnom udaru s Vašom porodicom. S obzirom na svoje zdravstveno stanje i aktivnosti svaki član porodice treba znati koje mere zaštite mora preduzeti.
• Ako je neko koga poznajete pod rizikom pomognite mu da dobije savet i podršku. Starije osobe i bolesnike koji žive sami treba posetiti barem jednom dnevno.
• Ako uzimaju lekove, proverite s lekarom koji ih leči kakav uticaj ti lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tekućine u telu.
• Položite kurs prve pomoći kako bi naučili šta preduzimati u slučaju toplotnog udara i ostalih hitnih stanja. Svako mora znati kako treba da reaguje.
Ako imate zdravstvene probleme
• Držite lekove na temperaturi ispod 25ºC ili u hladnjaku (pročitajte uputstva o skladištenju leka u uputstvu o leku).
• Zatražite savet lekara, ako imate neku hroničnu bolest ili uzimate više lekova.
Ako se Vi ili drugi oko Vas osećaju loše
• Tražite pomoć ako imate vrtoglavicu, slabost, nemoć, teskobu ili ste izrazito žedni i imate jaku glavobolju; što pre odete u hladniji prostor i merite temperaturu;
• Popijte vodu ili voćni sok da nadoknadite tečnost;
• Smirite se i legnite u rashlađenu prostoriju ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili trbuhu, često nakon provedenog rada ili vežbe u vrlo vrućem vremenu, pijte tečnost koja sadrži elektrolite, a u slučaju da grčevi ostanu prisutni duže od jednog sata potrebna je medicinska pomoć;
• Savetujte se s lekarom u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe duže traju.
Ako član Vaše porodicei ili osobe kojima pomažete imaju vruću, suvu kožu ili delirijum (nerazumno razgovaraju i nemirni su), grčeve i/ili su bez svesti odmah zovite lekara/hitnu pomoć. Dok čekate na lekara/hitnu pomoć, smestite osobu u hladnu prostoriju u vodoravan položaj, podignute joj noge i kukove, odstranite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem, kao što su hladni oblozi na vrat, pazuhe i prepone uz ventilator i špricanje kože vodom temperature 25 do 30ºC. Merite temperaturu tela. Hladite osobu dok se telesna temperatura ne spusti ispod 38°C. Nemojte dati acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol. Osobe bez svesti postavite u bočni ležeći položaj.
Izvor: http://www.euro.who.int/
Važni brojevi: Hitna pomoć – 194 (za celu Srbiju)
Centar za promociju zdravlja
