GRADOVI BEZ DUVANSKOG DIMA
Svaki gradonačelnik kao i donosioci odluka koji treba da primene zakonsku regulativu kojom se štiti stanovništvo od izloženosti duvanskom dimu, suočavju se sa teškoćama u primeni tog zakona. Duvanska industrija otežava ovaj proces, dovodeći do toga da se donosioci odluka pitaju da li je sprovođenje zakona izvodljivo, da li javnost želi zakon, hoće li barovi, kafići i restorani izgubiti posao i, na kraju, da li postoji volja da se poštuje zakon. Može se desiti da duvanska industrija pokrene i sudski proces kako bi se odložila primena zakona. Političko rukovodstvo treba da se suprotstavi ovim pritiscima. Bez političke podrške, veoma je teško postići „grad bez duvanskog dima”. Ipak, kada postoji politička volja i podrška, uspeh grada u sprovođenju zakona je praktično zagarantovan.
Razlozi da se stvaraju gradovi bez duvanskog dima:
• Izloženost duvanskom dimu i kod nepušača može da izazive rak, bolesti srca ili bolesti pluća. Procenjuje se da oko 600.000 ljudi širom sveta godišnje umire zbog izloženosti duvanskom dimu.
• Sve veći broj država primenjuje sve potrebne mere kontrole duvana kako bi u potpunosti zaštitili svoje građane od duvanskog dima. Ove mere podrazumevaju praćenje upotrebe duvana, zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, zabranu reklamiranja i promocije duvanskih proizvoda i sponzorstava od strane duvanske industrije, stalna upozorenja o štetnostima upotrebe duvana (kao što su slikovna upozorenja na paklicama cigareta), pomoć pri odvikavanju od pušenja i povećanje poreza na duvan i duvanske proizvode. Promotivne kampanje i akcije u gradovima mogu da pomognu da se poveća broj stanovnika koji su zaštićeni svim merama kontrole duvana.
• Na nivou gradova zakoni se mogu brže usvojiti nego na nivou države. Politička volja da se nešto promeni može se pre postići na lokalnom nivou u jednom ili više gradova nego na nivou cele države. Gradonačelnici, kao predstavnici svojih građana, mogu se takođe direktno zalagati za donošenje zakona bez duvanskog dima na nacionalnom nivou.
• Stotine gradova u svetu uspešno sprovode zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim zatvorenim javnim i radnim mestima, a među ovim gradovima su i Njujork, Meksiko Siti i Buenos Ajres.
• U mnogim zemljama, zaštita od izloženosti duvanskom dimu na radnim i javnim mestima postignuta je skoro u potpunosti zahvaljujući zakonima u gradovima i na lokalnom nivou, kao na primer u Kanadi, Australiji i Cjedinjenim Američkim Državama.
• U nekim državama, uporno zalaganje na nivou gradova dovelo je do usvajanja nacionalnog zakona.
• Nijedna naučna studija nije utvrdila negativan ekonomski uticaj zakona koji zabranjuju pušenje na javnim i radnim mestima. Naučnici su otkrili da ovakvi zakoni imaju neutralan ili pozitivan uticaj na poslovanje, uključujući i one koji posluju u ugostiteljstvu.
Svaki grad može da uradi nešto u cilju smanjenja zastupljenosti korišćenja duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu, a neki od primera su:
• Podsticanje potpune primene postojećih zakona o zabrani pušenja.
• Zalaganje da sva javna mesta i radna mesta gde grad ima ovlašćenja budu bez duvanskog dima.
• Zalaganje se da se na višim nivoima nadležnosti (nacionalni, pokrajinski, lokalni) donesu sveobuhvatni zakoni o zaštiti stanovništva od duvanskog dima, naročito ako postoji ograničena nadležnost da se to reguliše na opštinskom nivou.
U Srbiji, većina građana podržava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a od usvajanja zakona u Srbiji je porastao procenat stanovnika koji su zbog ograničenja mogućnosti pušenja na javnim mestima smanjili broj cigareta i smanjio se procenat stanovnika koji su na radnim mestima i školama izloženi duvanskom dimu. Svaki peti građanin Srbije smatra da je trebalo povećati kontrolu primene Zakona kako bi se on bolje poštovao. Neke od aktivnosti koje se mogu sprovoditi u gradovima u Srbiji su:
1. Zalaganje za bolju primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu iz 2010. godine.
2. Zalaganje za bolju primenu Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača, kojim bi se potpuno sprečila prodaja duvanskih proizvoda maloletnicima.
3. Zalaganje da sva javna i radna mesta budu bez duvanskog dima bez izuzetaka (npr. svi barovi, kafići, restorani bez obzira na veličinu prostora).
4. Zabrana pušenja na otvorenom, na primer, na otvorenom stadionu ili prostoru gde se radnici sakupljaju da puše i gde postoje visoke koncentracije štetnih sastojaka duvanskog dima, na dečijim igralištima, parkovima ili pijacama.
