Prva Evropska nedelja obeležena je u trećoj nedelji januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association-ECCA), i danas se obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine će se ona, petnaesti put zaredom u našoj zemlji, obeležiti u periodu od 18-24. januara 2021. godine.
Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već petnaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju. Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.
Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „BOLJE SPERČITI NEGO LEČITI – REDOVNOM KONTROLOM POBEDIĆEMO KARCINOM GRLIĆA MATERICE” je slogan 15. Evropske nedelje prevencije raka grlića materice koji pokreće žene da razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neki od dostupnih preventivnih pregleda.
Na osnovu procena Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) za 2018. godinu Srbija se nalazi u grupi zemalja sa visokim stopama obolevanja i umiranja u Evropi. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se, posle Letonije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije nalazi na petom mestu u Evropi. Takođe, naša zemlja se i po umiranju od ove vrste raka kod žena nalazi na petom mestu u Evropi, posle Rumunije, Moldavije, Bugarske i Litvanije. Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2018. godine registrovano je 1057 novoobolelih žena od raka grlića materice i 427 žena je u Srbiji umrlo od ove vrste raka.
Svetska zdravstvena organizacija kao prioritet preporučuje primenu isplativih intervencija za prevenciju i kontrolu raka grlića materice kako bi se postigla eliminacija ove bolesti. To podrazumeva sveobuhvatni pristup ovoj bolesti: vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), skrining odnosno rano otkrivanje i lečenje svih formi lezija, kao i palijativno zbrinjavanje žena koje boluju od ove bolesti u smislu aktivne i sveobuhvatne brige koja podrazumeva kontrolu simptoma bolesti, psihološku, socijalnu i duhovnu podršku.
Evropska asocijacija za rak grlića materice (ECCA) je dala preporuke za obeležavanje Nedelje prevencije. Preporučene aktivnosti se odnose na:
- organizovanje edukativnih seminara za stanovništvo u lokalnoj zajednici, u školama, na fakultetima, u radnim organizacijama,
- organizovanje tribina za roditelje o značaju HPV imunizacije kao mere prevencije,
- organizovanje predavanja o prevenciji raka grlića materice za adolesente u srednjim školama,
- održavanje seminara o prevenciji raka grlića materice namenjenih studentima medicine kao i zdravstvenim radnicima,
- javne manifestacije, nastupe na medijima i slično sa porukama o značaju PAP pregleda, kao i odziva na skrining raka grlića materice,
- distribuciju edukativno-promotivnog materijala na javnim mestima, kao i pružanje saveta i informacija o značaju korišćenja dostupnih preventivnih programa,
- diskusije na društvenim mrežama na temu prevencije grlića materice.
S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u zemlji, preporuka je da se tokom Evropske nedelje planirane aktivnosti realizuju putem društvenih mreža ili onlajn.
Rak grlića materice je prepoznat kao ozbiljan javnozdravstveni izazov u Srbiji. Ministarstvo zdravlja je zato krajem 2012. godine uvelo organizovani skrining raka grlića materice.
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u proseku se u Srbiji svake godine registruje nešto manje od 1200 novoobolelih žena od karcinoma grlića materice. Prosečna standardizovana stopa incidencije (* standardna populacija Evrope) od cervikalnog karcinoma iznosi 27,2 na 100.000 žena. Od karcinoma grlića materice svake godine umre u proseku 468 žena i prosečna standardizovana stopa mortaliteta (* standardna populacija Evrope) iznosi 9,4 na 100.000 žena svih uzrasta. Karcinom grlića se češće javlja u uzrastu od 35. godine, ali najviše uzrasno-specifične stope obolevanja su u uzrastu od 50. do 59. godine. U slučaju umiranja registrovane stope mortaliteta proporcionalno rastu počev od 45. godine i najviše su u uzrastu od 70 do 75 i više godina.
Tokom 2018. godine registrovano je u Srbiji 1057 novoobolelih žena od raka grlića materice i 31 na Jablaničkom okrugu i standardizovana stopa incidencije (* standardna populacija Evrope) je iznosila 23,6 na 100.000 žena, a na Jablaničkom okrugu 22,6 na 100 000 žena. Tokom iste godine, 427 žena je u Srbiji umrlo od ove vrste raka, a na okrugu 16 žena i standardizovana stopa mortaliteta (* standardna populacija Evrope) je iznosila 8,4 na 100.000 žena za Srbiju, dok je standardizovana stopa mortaliteta za Jablanički okrug iznosila 9,6 na 100 000 žena. Iako je najveći broj obolelih žena iz starosne grupe 40-59 godina, poslednjih godina primetno je povećanje broja slučajeva u mlađoj populaciji, upravo u generativnom dobu od 15-49 godina.Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja u našoj populaciji jeste i činjenica da je u prvoj fazi ova bolest uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo 2/3 žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha. Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do značajnog produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.
Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života.
DA LI SE RAK GRLIĆA MATERICE MOŽE SPREČITI?
Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.
SIMPTOMI KOJI UPOZORAVAJU NA POSTOJANJE RAKA GRLIĆA MATERICE
- krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa
- krvarenje između dve menstruacije
- produženo menstrualno krvarenje
- krvarenje nakon menopauze
- pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije
- ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića
- bol u krstima ili nozi, oticanje noge
KOJI SU NAJČEŠĆI FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA GRLIĆA MATERICE?
Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).
Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.
U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija! U čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni!
Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.
Većina zemalja Evropske unije već je uvela imunizaciju protiv HPV-a. U zemljama poput SAD, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajna redukcija infekcijom HPV-a, ređa pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.
Vakcina se i kod nas, prema nedavno usvojenom Pravilniku o imunizaciji i načinu zaštite lekovima, preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose, najbolje u uzrastu od 11 ili 12 godina, ali i mladim ženama do 26. odnosno muškarcima do navršene 21. godine života, ukoliko vakcinu nisu primili kao tinejdžeri, kao i muškarcima sa povećanim rizikom za dobijanje polno prenosive infekcije.
Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.
HPV infekcija je neophodan ali ne i dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice!
KO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM OD NASTANKA OVOG KARCINOMA?
Pod velikim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene:
- pušači,
- sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija),
- koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
- koje su imale veliki broj seksualnih partnera,
- koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma),
- koje ne idu na redovne kontrolne preglede,
- koje više godina koriste oralne kontraceptive,
- sa prekomernom telesnom težinom,
- sa čestim upalama vagine i materice.
- Odlaskom na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa;
- Javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice (kada dobijete poziv iz doma zdravlja);
- Poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih;
- Vakcinisanjem protiv HPV ukoliko spadate u ciljnu grupu za primanje vakcine.
Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se razvije maligno oboljenje. Što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.
Zapamtite, u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma!