Na području Jablaničkog okruga tokom januara meseca zbog sumnji na veliki kašalj uzorkovanje je urađeno kod 12 osoba. Od ovoga njih sedam (šest sa teritorije Leskovca i jedna sa teritorije Lebana) je bilo pozitivno na veliki kašalj i to po tri osobe uzrasta 10-15 godina i od 16-20 godina, dok je jedna osoba stara 63 godine. U februaru je uzorkovano 15 osoba čiji se rezultati još uvek očekuju. Epidemiolog Zavoda za javno zdravlja Jadranka Krasić ističe da se veliki kašalj dugo nije dijagnostikovao.
„Faktički, mi tu bolest nismo iskorenili, ali nismo ni imali oboljevanja zahvaljujući obaveznoj imunizaciji i dobrim procentima ispunjenosti imunizacije od 95% i više. U periodu korone došlo je do pada obuhvata broja vakcinisanih, pa su se pojavile sumnje i klinički znakovi da opet imamo obolele. Od 2023. godine Institut za javno zdravlje „Batut“ je usvojio metodologiju za laboratorijsko dokazivanje Pertusisa i oktobra se počelo sa time. Pre ovog termina nije se to radilo, jer nije ni bilo potrebe za tim.“
Kkod dece koja su bila obolela, a koja su bila vakcinisana i gde je prošlo više od sedam godina od revakcinacije nije bilo pojave temperature, nego se javljao samo suvi kašalj, dok dvoje dece nije bilo vakcinisano.
„Sada je uvedena i revakcinacija za veliki kašalj. Ranije je bila revakcinacija u četvrtoj godini, pa je to 2002. godine ukinuto, a od 2022. se to vratilo i revakcinacija se radi u 7. godini, pred polazak u školu.“
Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Nakon perioda od 7-10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi (kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj), koji traju jednu do dve nedelje. U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je od jedne do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma, dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa.
Bolest je primarno izazvana toksinom. Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji“ i inflamaciju i otežano izbacivanje respiratornog sekreta.
Pertusis je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije. Adolescenti i odrasli su značajni rezervoari Bordetella pertussis za odojčad. U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30%. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26% odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.
Pertusis je visoko kontagiozno oboljenje. Prenosi se sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja. Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Pored toga, ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacije među mlađom decom (zemlje u razvoju). U razvijenim zemljama najviše oboljevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast oboljevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba.
Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija. Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta. Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena 2 meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda).