Svetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, Mentalno zdravlje i starije osobe

10.10.2013 by zzjzadmin

Tema ovogodišnje kampanje povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja upravo je posvećena skretanju pažnje javnosti na probleme mentalnog zdravlja kod starijih osoba. Svake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, a u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta.
Faktori rizika za mentalne probleme starijih osoba
Više društvenih, psiholoških i bioloških faktora određuje stanje mentalnog zdravlja osobe u bilo kom trenutku života. Pored tipičnih stresora koji su zajednički u svim uzrasnim kategorijama, starije životno doba karakterišu izvesne specifičnosti. Naime, starije osobe često izgube sposobnost da žive samostalno, zbog ograničene pokretljivosti, hroničnog bola, slabosti ili drugih mentalnih ili fizičkih problema, tako da zahtevaju neki oblik dugoročne nege. Takođe, starije osobe imaju veće šanse da dožive događaje kao što su gubitak bliske osobe, pad socio-ekonomskog statusa zbog penzionisanja ili invaliditeta. Svi ovi faktori mogu dovesti do izolacije, gubitka samostalnosti, usamljenosti i psihološkog distresa.
Mentalno zdravlje ima uticaj na fizičko zdravlje i obrnuto. Na primer, starije osobe sa telesnim zdravstvenim poremećajima kao što su bolesti srca imaju veću stopu depresije od onih koji su zdravi. Nasuprot tome, nelečena depresija kod starijih osoba koji imaju kardiovaskularna oboljenja može negativno da utiče na ishod lečenja tog oboljenja. Stari su podložni fizičkom zanemarivanju i zlostavljanju. Posledice nisu samo fizičke povrede, već i ozbiljne, ponekad dugotrajne psihičke posledice, uključujući depresiju i anksioznost.

Demencija i depresija među starijim osobama kao javnozdravstveni problem
Demencija
Demencija je sindrom u kojem postoji gubitak pamćenja, razmišljanja, ponašanja i sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Demencija uglavnom pogađa starije osobe, iako ona nije normalan deo procesa starenja.
Procenjuje se da 35,6 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom. Predviđa se da će se ukupan broj osoba sa demencijom skoro udvostruči svakih 20 godina, tako da će 65,7 miliona osoba imati demenciju u 2030. godini a 115,4 miliona u 2050. godini, pri čemu će većina obolelih živeti u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama.

Depresija
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih javnozdravstvenih problema. Razlozi leže u činjenici da je depresija najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji, u najvećem broju slučajeva (67%) depresije su rekurentne ili su hroničnog toka, značajno narušavaju kvalitet života i relativno često (kod 10% do 15% depresivnih osoba) završavaju se samoubistvom a neretko se javljaju udruženo s drugim mentalnim poremećajima i telesnim bolestima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, depresija je četvrti najčešći uzrok „godina života izmenjenih zbog invalidnosti”, a procenjuje se da će do 2020. godine biti na drugom mestu.
Unipolarna depresija pogađa 7% populacije starih i čini 1,6% svih nesposobnosti (DALY) među osobama starijim od 60 godina. Depresija je najčešće neprepoznata, a samim tim i nelečena, što ima visoku socijalnu i ekonomsku cenu. Zbog svega toga, rana dijagnostika i pravovremeno, adekvatno i efikasno lečenje i zbrinjavanje depresije od ključnog su značaja za smanjenje ozbiljnih posledica do kojih ovi poremećaji mogu dovesti kod pojedinca, njihove porodice i zajednice u celini.
Poremećaji raspoloženja u starijem životnom dobu nisu retkost, a depresivni simptomi često ostaju neprepoznati. Razlozi su mnogobrojni – depresivni simptomi po pravilu koegzistiraju sa telesnim bolestima i stanjima koja proističu iz samog procesa starenja, kao i zbog tendencije pacijenata da u prvi plan istakne vegetativne i kognitivne simptome, uz zanemarivanje afektivnih. Pored toga, dešava se da se depresivni simptomi tumače kao normalna reakcija na prisutnu telesnu bolest, što sve skupa dovodi do odloženog dijagnostikovanja i započinjanja terapije uz lošiju prognozu.
Više od polovine osoba s depresijom prvu stručnu pomoć zatraži od lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što naglašava značaj ovog sektora u ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju depresivnog poremećaja.
Strategije lečenja i nege
Zaštita mentalnog zdravlja starih treba da je bazirana na identifikovanim potrebama korisnika i njihove okoline, od strane stručnjaka i društva u celini i ona uključuje:
– edukaciju stručnjaka za negu starih;
– preventivne intervencije i menadžment hroničnim bolestima povezanim sa starenjem uključujući i mentalne, neurološke poremećaje i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci;
– kreiranje održive politike za dugoročnu i palijativnu negu, i
– razvijanje usluga u lokalnoj zajednici i kreiranje okruženja prilagođenog očuvanju zdravlja i uključivanju starih u život zajednice.
Promocija zdravlja
Mentalno zdravlje starijih osoba može biti poboljšano kroz promociju aktivnog i zdravog starenja koje podrazumeva stvaranje uslova i okoline koji podržavaju blagostanje i omogućavaju ljudima da vode zdrav i integrisan način života. Promocija mentalnog zdravlja u velikoj meri zavisi od strategija koje osiguravaju da stari imaju neophodne resurse da zadovolje svoje osnovne potrebe, kao što su:
– obezbeđivanje bezbednosti i slobode;
– adekvatno stanovanje („zaštićene kuće”, „zaštićene stanove”, „kuće na pola puta”);
– socijalna podrška za stare i njihove negovatelje;
– zdravstveni i socijalni programi usmereni na ranjive grupe starih kao što su oni koji žive sami, seosko stanovništvo ili koji pate od hroničnih bolesti;
– programi prevencije nasilja i zlostavljanja starih, i
– razvojni programi u lokalnoj zajednici.
Intervencije
Rana dijagnostika i pravovremeno lečenje mentalnih, neuroloških poremećaja kao i poremećaja usled zloupotrebe supstanci kod starijih ljudi je od suštinskog značaja. Adekvatan tretman ovih poremećaja podrazumeva primenu psihosocijalnih intervencija i medikamentoznog lečenja.
Trenutno ne postoji adekvatan lek za lečenje demencije, ali se može mnogo učiniti na pružanju podrške i poboljšanju kvaliteta života ljudi sa demencijom, njihovim negovateljima i porodicama. To podrazumeva:
– ranu dijagnozu, kako bi se pravovremeno započelo lečenje bolesti;
– optimizaciju fizičkog i psihičkog zdravlja, uključujući dijagnozu i lečenje, prateće somatske bolesti, povećanje kognitivne funkcije i optimizaciju blagostanja;
– otkrivanje i upravljanje bihejvioralnim i psihotičnim simptomima;
– pružanje informacija i dugotrajne podrške negovateljima.

Zaštita mentalnog zdravlja u zajednici
Dobro organizovan sistem zdravstvene i socijalne zaštite je važan za unapređenje zdravlja starijih osoba, sprečavanje nastanka bolesti i upravljanje hroničnim bolestima. To se može ostvariti kroz mrežu ustanova u lokalnoj zajednici, uz neophodnu kontinuiranu edukaciju stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja pre svega lekara iz primarne zdravstvene zaštite kao i društva u celini. Podjednako je važno razmišljati o efikasnoj dugotrajnoj nezi starijih osoba sa mentalnim poremećajima i obezbeđivanje programa edukacije, obuke i pružanje podrške njihovim negovateljima.
Neophodno je kreirati odgovarajuće i podržavajuće okruženje u kome se poštuju međunarodno prihvaćeni standardi poštovanja ljudskih prava kako bi se obezbedio najviši kvalitet usluga za osobe sa mentalnim oboljenjima i za njihove staratelje.