U prvoj polovini 21. veka sa porastom svetske populacije na devet milijardi ljudi potražnja za hranom će se skoro udvostručiti, a istovremeno usevi se sve više koriste kao bioenergent i u druge industrijske svrhe. Novi i tradicionalni zahtevi za poljoprivrednim proizvodima predstavljaju rastući pritisak na već osiromašene poljoprivredne resurse. Poljoprivreda je prinuđena da se takmiči za zemljište i vodu sa gradskim naseljima, a istovremeno je pod pritiskom adaptacije na klimatske promene, pokušava da pomogne očuvanju prirodnih staništa, očuvanju ugroženih vrsta i biodiverziteta. Ipak, sve manje ljudi će živeti u ruralnim oblastima i sve manje će se baviti poljoprivrednom proizvodnjom, pa je neophodan razvoj novih tehnologija radi povećanja proizvodnje sa sve manje zemljišta i sve manje radne snage.
Stoga se neminovno nameću sledeća pitanja:
• Koje su mogućnosti proizvodnje dovoljnih količina hrane po pristupačnim cenama ili će rastuće cene hrane povećati populaciju gladnih i siromašnih u svetu?
• Kako u uslovima porasta cena hrane obezbediti ishranu za očuvanje zdravlja siromašnih?
• Koliko je slobodnih kapaciteta vode i zemljišta na raspolaganju za obezbeđenje dovoljnih količina zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane?
• Koje dostupne nove tehnologije mogu da pomognu u efikasnijem korišćenju već osiromašenih resursa?
• Kako učiniti pravilnu ishranu dostupnom i sprečiti pojavu bolesti i stanja koja su posledica nepravilne ishrane?
• Da li ulažemo dovoljno u istraživanja kako bismo obezbedili odgovarajuća rešenja na vreme?
• Da li će nove tehnologije biti dostupne onima kojima su najpotrebnije – siromašnima?
• Koliko klimatske promene utiču na poljoprivrednu proizvodnju?
• Šta možemo da učinimo za očuvanje životne sredine radi obezbeđenja zdravstveno ispravne vode, vazduha, zemljišta od kojih zavisi i bezbednost hrane?
Poljoprivredne zadruge su već glavno sredstvo borbe protiv gladi i siromaštva u svetu, ali bi mogle da postignu mnogo više. Vreme je da se ove organizacije osnaže i olakša njihova ekspanzija stvaranjem odgovarajućih preduslova u društvu. Brojne priče o uspehu širom sveta pokazale su da ruralne institucije doprinose bezbednosti hrane tako što pomažu male farmere, uzgajivače stoke, vlasnike šuma i ribnjaka da imaju pristup informacijama, alatkama i sredstvima koja su im potrebna. To im obezbeđuje da povećaju proizvodnju hrane, reklamiraju svoju robu i obezbede posao, ali i unapređuju svoju proizvodnju i bezbednost hrane u svetu.
Mnogi mali proizvođači u zemljama u razvoju susreću se sa brojnim teškoćama. Često nemaju informacije o tome šta se dešava na nacionalnom ili međunerodnom tržištu. Za njih, kako bi imali koristi, više cene hrane bi trebalo da prođu kroz čitav sistem vrednosti kako bi uopšte dospele do proizvođača.
Farmeri se suočavaju sa teškoćama u pristupu kvalitetnim informacijama. Dok prodajna cena žetve može biti visoka, farmeri moraju da uključe razne troškove, kao kupovinu semena i đubriva pre odluke da prošire svoju proizvodnju. Pristup zajmovima takođe može da bude problem.Čak i u povoljnim uslovima, mnogi mali proizvođači se ipak suočavaju sa drugim preprekama kao što su nemogućnost transporta proizvoda do pijaca ili odsustvo odgovarajuće infrastrukture u ruralnim oblastima.
Zbog svega navedenog, visoke cene na međunarodnom tržištu nisu rezultirale boljim prihodima za male proizvođače.
Ipak, postoje i dobre vesti.
Istraživanja i iskustvo pokazuju da ukoliko deluju sami farmeri nemaju koristi od viših cena hrane, dok oni koji deluju preko organizacija i kooperativa imaju veće mogućnosti za prevazilaženje krize.
Cilj je da se bolje razume uloga koju zadruge imaju u postizanju bezbednosti hrane i smanjenju siromaštva. Odgovarajuća, transparentna legislativa, olakšice i mogućnost za dijalog su neophodni preduslovi za nastanak i razvoj zadruga koje treba da obezbedi država.
Jake zadruge i druge organizacije proizvođača mogu da prevaziđu teškoće tako što svojim članovima nude niz usluga: pristup prirodnim izvorima (resursima), informacijama, komunikaciju, tržište, tehnologiju i usavršavanje. Takođe, oni olakšavaju učešće proizvođača u procesu donošenja odluka.
Zadruge imaju centralno mesto u formiranju veština malih proizvođača, obezbeđujući im informacije i znanje, pomažući im da uvedu inovacije i da se prilagode novim tržištima. Neke od njih pomažu u izgradnji kapaciteta za analizu proizvodnih sistema, identifikaciju problema u proizvodnji, testiranju mogućih rešenja i uvođenju tehnologija koje su prilagođene sistemu proizvodnje.
Komisija Ujedinjenih Nacija za bezbednost hrane je značajno međudržavno telo za reviziju i praćenje politika u vezi sa bezbednošću hrane u svetu. Ova komisija udružuje više zainteresovanih strana uključujući nacionalne vlade, regionalne i internacionalne organizacije – udružanja proizvođača hrane pod okriljem Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO). Značajan doprinos komisije je priprema i usvajanje nacrta vodiča za obradu zemlje, pristup ribnjacima i šumama. Ovi vodiči će omogućiti nacionalnim vladama usvajanje zakona i pravilnika o pristupu, mogućnostima iskorišćavanja i vlasništvu nad zemljištem, ribnjacima i šumama.
Centar za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac će 16.10.2012.god. sa početkom u 12 časova podeliti nagrade, u kategoriji likovnih i literalnih radova, deci predškolskog uzrasta i učenicima OŠ Jablaničkog okruga koji su učestvovali na konkursu „Pravilna ishrana i zdravlje“ povodom Oktobra-meseca pravilne ishrane.