Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na inicijativu međunarodne koalicije „Pranje ruku sapunom” (Handwashing with soap – PPPHW) proglasila je 2008. godinu Međunarodnom godinom sanitacije i obeležen je prvi Svetski dan čistih ruku – 15.oktobar koji je prihvaćen od strane vlada, međunarodnih institucija, nevladinih organizacija, privatnih preduzeća i pojedinaca u više od 70 zemalja širom sveta. Svetski dan čistih ruku – 15. oktobar će biti centralni događaj u aktivnostima koje treba da daju podsticaj i mobilišu milione ljudi širom sveta da peru svoje ruke sapunom.
Ove godine tema se fokusira na pranje ruku i hranu – uključujući higijenu hrane i ishranu.
Glavni cilj Svetskog dana čistih ruku je razvoj kulture i podizanje svesti pranja ruku sapunom, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Iako ljudi peru ruke, mali broj njih pere svoje ruke u kritičnim momentima (na primer posle upotrebe toaleta, posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane). Razvijena kultura pranja ruku sa sapunom automatski znači manju stopu obolevanja od infektivnih bolesti: čiste ruke spašavaju živote!
Dan pranja ruku prvobitno je bio namenjen deci, a sada podstiče sve koji od ove korisne navike mogu imati koristi. Svake godine se akciji pridruži oko 200 miliona ljudi širom sveta u preko 100 zemalja, a akciju podržavaju vlade, međunarodne institucije, organizacije civilnog društva, nevladine organizacije, privatne kompanije i pojedinci.
Prema preliminarnim rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Republike Srbije 2013. godine, u Srbiji redovno pere ruke 64,7% stanovnika uvek pre jela, nakon upotrebe toaleta i po ulasku u kuću.
Zašto pranje ruku?
Pranje ruku sapunom predstavlja najefikasniju i najjeftiniju meru za prevenciju dijarealnih bolesti i respiratornih infekcija koje svake godine odnesu milione života dece u nerazvijenim zemljama sveta. Pranje ruku sapunom je globalna, univerzalna preventivna mera, pravi „penicilin“ koji sprečava infekcije i spasava živote.
Evo zašto: Ljudski izmet (feces) je glavni izvor uzročnika koji izazivaju dijareju (prolive). Tu spadaju bolesti kao što su šigeloza, tifus, kolera, ali i sve druge obične infekcije želudačno-crevnog sistema, kao i neke infekcije disajnih puteva poput gripa i upale pluća. Jedan gram ljudskog izmeta može da sadrži 10 miliona virusa i jedan milion bakterija.
Ovi uzročnici se prenose sa inficiranog domaćina različitim putevima, ali sve ove bolesti potiču od izmeta. Sanitacija (odstranjivanje svih izlučevina) i pranje ruku sapunom nakon kontakta sa fekalnim materijalom – nakon upotrebe toaleta ili nege deteta – sprečavaju prenos bakterija, virusa i parazita koji uzrokuju dijarealne bolesti (prolive).
Druge mere (bezbedno rukovanje hranom, prečišćavanje vode, kontrola insekata), takođe su efikasne u borbi protiv ovih bolesti, ali sanitacija i pranje ruku obezbeđuju neophodnu zaštitu od kontakta sa fecesom. Time se postavlja početna prepreka fekalnim uzročnicima da dospeju u naše okruženje. Pranje ruku sapunom sprečava prenos uzročnika bolesti i time značajno smanjuje nastanak proliva, respiratornih (disajnih) infekcija i utiče na smanjenje infekcija kože i oka.
Istraživanja su pokazala da deca koja žive u domaćinstvima u kojima se promoviše pranje ruku sapunom imaju upola manju stopu dijarealnih bolesti od dece koja to nemaju. Zato što pranje ruku sprečava prenos niza uzročnika bolesti, smatra se da može biti efektivna mera kao i bilo koja vakcina. Široka promocija pranja ruku sapunom, mera je koja se može smatrati „uradi sam“ vakcinom zato što je efikasna, laka i jeftina. Sprovedena istraživanja su pokazala da ustaljena navika pranja ruku sapunom može da sačuva više života nego druge medicinske intervencije – može da prepolovi smrtnost od dijarealne bolesti dece i da smanji smrtnost od akutnih respiratornih bolesti za četvrtinu.