Svuda u svetu, naravno i u našoj zemlji, obeležava se Svetski dan borbe protiv tuberkuloze. Ovaj datum je izabran jer je toga dana davne 1882. godine Robert Koh prvi put video, odnosno otkrio, uzročnika ove bolesti i to pod običnim mikroskopom. To je bio prvi korak ka prepoznavanju (dijagnostikovanju) i lečenju (terapiji) tuberkuloze. Najvažnije rečenice Svetske Zdravstvene Organizacije ove godine su: “Transformisati se ka borbi prema eliminaciji TBC“ i “U pokret protiv TBC!“.
Procenjeno je da se u svetu svake godine javlja oko 9 miliona novih slučajeva i da oko 2 miliona ljudi umire od tuberkuloze. Od svih slučajeva zabeleženih u Evropskom regionu 80% se nalazi u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Rumuniji. Srbija je zemlja sa srednjom stopom i idemo ka tome da uskoro budemo zemlja sa niskom stopom oboljevanja od tuberkuloze. U različitim delovima naše zemlje različite su stope oboljevanja i umiranja, a cilj zdravstvene službe je da se one ujednče, odnosno da svuda budu niske.
Proučavajući pojavu tuberkuloze, u vremenu epidemija širokih razmera, veoma brzo je zapažena povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi, i tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako je zarazna bolest. U našem vremenu prognoza lečenja može biti dobra, ali ne treba zaboraviti da je tuberkuloza nekada imala visoku smrtnost, a i danas ima u slučaju razvoja multirezistentnog oblika (40%). Prema podacima SZO tuberkuloza je danas globalna opasnost i smatra se da je u stanovništvu ima više nego ikada pre. Trenutno je jedna trećina svetske populacije zaražena (inficirana) bacilom tuberkuloze. Zbog čega je to tako? Život savremenog čoveka opterećuju brojni rizici za zdravlje, pogotovo u gradovima, i njihovim delovanjem slabi zdravstveni kapacitet i dobar imunološki odgovor osobe. Neke “nove“ zarazne bolesti, SIDA pre svih, nepravilan način ishrane, duvan, alkohol, droge, hronične bolesti, rastuće siromaštvo i raslojavanje svuda u svetu predstavljaju najvažnije razloge zbog kojih se tuberkuloza vratila kada smo verovali (tokom druge polovine 20. veka) da smo je pobedili.
U malom zaključku treba obavezno dodati i sledeće: mogućnost da neguje način života u korist svog zdravlja stoji na raspolaganju svakoj osobi – uz dovoljno znanja, želje i malo truda – i još da se ta mogućnost se nalazi u ličnoj svesti i savesti. Bolja socijalno-ekonomska situacija i solidno obrazovanje mogu povećati, popraviti kvalitet života i svakako smanjiti verovatnoću oboljevanja od bolesti, pa i onda kada se radi o zaraznim bolestima. Ovo je jednostavan način da svi zajedno budemo u pokretu protiv tuberkuloze, i podrazumeva se u pokretu za zdravlje.
U Srbiji, prema poslednjim podacima, godišnje ima 17 prijavljenih slučajeva tuberkoloze na 100.000 stanovnika, što je svrstava među evropske zemlje sa niskom stopom obolelosti
Tuberkoloze u Srbiji još ima, mogućnost da se od nje oboli još postoji, a najugroženije grupe stanovništva su osuđenici u zatvorima, stanovnici romskih naselja i oni koji koriste “intravenoske supstance”.
Srbija je, već deceniju organizuje kampanje protiv tuberkoloze zabeležila napredak, jer je broj obolelih sa 34 na 100.000 stanovnika u 2004. godini pao na 17 u 2012, kada je zabeleženo ukupno 1.220 slučajeva.
Najniže stope obolelosti od tuberkoloze zabeležene u Srednjebačkom okrugu, pet na 100.000 stanovnika i u Sevrnobanatskom i Severnobačkom – devet, a najviše u Mačvanskom – 39 i Kolubarskom – 32. Stopa uspešnog lečenja od tuberkoloze u Srbiji 84 odsto, što je veći procenat od evropskog, koji je 76 odsto.Prošle godine na tuberkolozu pregledano 23.896 osuđenika u zatvorima i da je ta bolest otkrivena kod njih 28, što je stopa od 248 na 100.000 stanovnika, i daleko je manja od evropske, koja iznosi 942.