Ova bolest sa sobom nosi tri značajna simptoma. Prvi su hronični grčevi i bol u abdomenu. Drugi je konstantan nagon na mokrenje (naravno, ovde bi trebalo isključiti infekciju mokraćnih kanala, trudnoću i period oporavka nakon porođaja). Treći je iznenadan gubitak kontrole nad bešikom (dakle, onaj koji ne potiče od dugotrajnih upala mokraćnih kanala, niti je posledica porođaja).
U određenim slučajevima, žene neće imati nikakve rane simptome bolesti koji bi mogli da pokažu da nešto nije u redu, mada čest osećaj nadutosti, bol u predelu stomaka i karlice, manjak apetita i brz osećaj sitosti za vreme jela, urinarni problemi kao što je nagla potreba za mokrenjem i česte potrebe za mokrenjem mogu da budu znak ove bolesti.
Ukoliko se jedan ili više tih simptoma javljaju više od dva-tri puta nedeljno, odmah zakažite pregled. Neki od simptoma mogu biti više ili manje uobičajeni kod nekih žena, pa je često potrebno duže vreme da shvate da nešto nije u redu. Ono po čemu još mogu da se prepoznaju simptomi je to što počinju naglo, a drugačiji su od uobičajenih menstrualnih ili bolova i smetnji koje se vezuju za varenje. Takođe, simptomi se javljaju svaki ili skoro svaki dan i ne prolaze.
Pored nabrojanih simptoma, još se mogu javiti – umor, smetnje sa varenjem, bolovi u leđima, bolovi za vreme seksualnog odnosa, zatvor i promene u menstrualnom ciklusu. Ono što najviše zbunjuje je da se svi ti simptomi javljaju i kod žena koje nemaju rak jajnika, što otežava prvobitnu dijagnozu.
UTVRĐIVANJE BOLESTI
Laparoskopskom operacijom se utvrđuje da li osoba boluje od raka kako bi započelo lečenje i zbog određivanja stadijuma raka biopsijom uzetog tkiva, peritonealne tečnosti i limfnih čvorova.
RIZIČNA GRUPA
Neke statistike pokazuju da su samo 12% obolelih žene mlađe od 40 godina, ali pošto statistika ne funkcioniše na malom uzorku kao što je jedna osoba (sve što je vama značajno jeste to da je moguće dobiti rak jajnika i pre četrdesete), ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, obavezno obavestite svog ginekologa o tome. Ako se ova bolest dijagnostifikuje na vreme, to jest u početnim fazama razvoja, šansa za izlečenje je oko 90%.
* Između 10 i 20 posto žena koje obole od raka jajnika imaju osobu u užoj porodici koja je obolela od raka jajnika ili dojke. Žene u ovoj rizičnoj grupi imaju veće šanse da obole od raka jajnika u ranim četrdesetim. One kojima je otkrivena mutacija gena BRCA1 u BRCA2 imaju između 16 i 60 procenata šanse da obole od raka jajnika.
* Starije žene – najčešće one u menopauzi, posle 50. godine života.
* Žene koje nikada nisu imale decu.
* Žene kojima je menstrualni ciklus počeo pre 12. godine života i one kojima je menopauza počela kasnije nego što je uobičajeno. Što više menstrualnih ciklusa žena ima, to su veće šanse za razvijanje raka jajnika.
* Žene koje ne koriste zaštitu od začeća i seksualno su aktivne, a ne mogu da ostanu trudne.
* Određena istraživanja su pokazala da žene koje koriste određene hormonske terapije imaju malo veću šansu da obole od raka jajnika. Zbog toga, mnogi ginekolozi ne preporučaju hormonske terapije u vreme menopauze ili prepisuju blage doze za ublažavanje simptoma, ali ne preporučuju dugo korišćenje.
U ukupnom oblevanju karcinom jajnika uzima učešće sa 3,7% i 5,7% smrtnost. Standardizovana stopa obolevanja za Srbiju je 16,9/100000 stanovnika, a za Jablanički okrug 15,1/100000 stanovnika.Najveća stopa se beleži u Zajčarskom, Rasinskom i Kolubarskom okrugu, a najmanja na Pirotskom, Topličkom i Pomoravskom okrugu. Standarizovana stopa smrtnosti za Srbiju je 5,4/100000 stanovnika, a 6,2/100000 stanovnika Jablaničkog okruga. Najveća je smrtnost na Zajčarskom i Raškom okrugu, a najmanja Braničevskom.
Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv raka jajnika u Srbiji organizuju Udruženje građana za borbu protiv raka jajnika “Progovori” i Udruženje za ginekološku onkologiju Srbije “UGOS” uz podršku Ministarstvo zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i brojnih ličnosti iz javnog života.
Načelnica Centra za promociju zdravlja
Prim. dr Vanja Ilić