U 2015 godini kampanja se vezuje za četiri ključne oblasti:
1. Izbor zdravog života
2. Rano otkrivanje promena
3. Obezbeđenje tretmana(lečenja) za sve
4. Maksimalni kvalitet života
Svetski dan borbe protiv raka obeležava se s ciljem da se upozori na potrebu smanjenja stope smrtnosti od tog glavnog uzročnika smrti u svetu.
Svake godine u svetu oboli više od 12 miliona ljudi, a 7,6 miliona umre od ove bolesti.
Više od dve trećine malignih bolesti nastaje pod uticajem faktora koji su rezultat savremenog života, što je i razlog da su ove bolesti u porastu u razvijenim zemljama. Epidemiološke studije su potvrdile povezanost navedenih oblika ponašanja kod ljudi i nastanka malignih bolesti.
Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20 odsto karcinoma koji se dijagnozira svake gogodine može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama, kao što su: infekcije izazvane papilomavirusom – koji može da dovede do raka grlića materice, virus hepatitisa B ili C (koji mogu dovesti do raka jetre), virus Epštajn-Bar koji može da dovede do limfoma Burkit, helikobakter pilori – bakterija povezana sa kancerom želuca…
Stopa obolelih od kancera koji su povezani sa infekcijama veća je u zemljama sa niskim prihodima. Čak 80 odsto smrtnosti od raka grlića materice zabeleženo je u zemljama u razvoju.
Za širenje posebne poruke o podizanju nivoa svesti o raku i njegovoj prevenciji, vodeće zdravstvene organizacije, kao i nevladine organizacije učestvuje organizovanjem kampova, programe za podizanje svesti, skupove, predavanja, seminare i niz mera za kontrolu politike sprovođenja programa.
Naš cilj je da vam pomognemo da razumete kako možete preduzeti korake da sprečite nastanak oboljenja i živite zdraviji, duži i kvalitetniji život.
Redovno kontrolišite svoje zdravlje:
Ako ste muškarac starosti:
• 35 godina i više obavite sistematski pregled jednom u dve godine;
• 50 godina i više uradite test na skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje.
Ako ste žena starosti:
• između 25-69 godina posetite ginekologa najmanje jednom godišnje;
• 30 godina i više, uradite klinički pregled dojki jednom godišnje;
• 45 godina i više uradite mamografski pregled jednom u dve godine;
• 50 godina i više uradite test na skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje;
Načelnica Centra promocije zdravlja
prim. dr Vanja Ilić