Kampanja se koncentriše oko sledećih mitova i njihove povezanosti sa istinom o raku:
Mit 1: Ne moramo da pričamo o raku.
Istina: Iako rak može biti teška tema, naročito u nekim kulturama i postavkama, otvoreno suočavanje sa bolešću može poboljšati rezultate na individualnom, lokalnom i političkom nivou.
Mit 2: Ne postoje znaci ili simptome raka.
Istina: Za mnoge vrste raka, postoje znaci upozorenja i simptomi koji su korisni za rano otkrivanje.
Mit 3: Ne postoji ništa što mogu da uradim u vezi raka.
Istina: Postoji mnogo što šta može da uradi pojedinc, zajednica i država u vezi prevencije i lečenja raka; trećina najčešćih vrsta raka se može sprečiti.
Mit 4: Nemam pravo na lečenje raka.
Istina: Svi ljudi imaju pravo na provereno i efikasno lečenje raka i usluge pod jednakim uslovima, bez patnje i nevolje kao posledice.
Zajednički mitovi i činjenice o raku među ljudima, koji su neophodni u prevenciji i lečenju, dobro razumevanje realnosti o raku i preuzimanje odgovornosti i kontrole nad njim.
• Generalno ljudi misle da je rak su samo zdravstveni problem, međutim to nije tačno.
• Obični ljudi misle da je rak bolest za bogate i stare ljude, međutim to je globalna epidemija i bolest koja može uticati na sve starosne grupe.
• Obični ljudi misle da ukoliko su bolesni od raka da je to kazna, međutim većina vrsta raka su sada dobro lečiti.
• Obični ljudi misle da imati rak je njihova sudbina, međutim oko 30% slučajeva se može izlečiti i sprečiti za ceo život.
Svetski dan borbe protiv raka obeležava se s ciljem da se upozori na potrebu smanjenja stope smrtnosti od tog glavnog uzročnika smrti u svetu.
Svake godine u svetu oboli više od 12 miliona ljudi, a 7,6 miliona umre od ove bolesti.
Više od dve trećine malignih bolesti nastaje pod uticajem faktora koji su rezultat savremenog života, što je i razlog da su ove bolesti u porastu u razvijenim zemljama. Epidemiološke studije su potvrdile povezanost navedenih oblika ponašanja kod ljudi i nastanka malignih bolesti.
Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20 odsto karcinoma koji se dijagnozira svake gogodine može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama, kao što su: infekcije izazvane papilomavirusom – koji može da dovede do raka grlića materice, virus hepatitisa B ili C (koji mogu dovesti do raka jetre), virus Epštajn-Bar koji može da dovede do limfoma Burkit, helikobakter pilori – bakterija povezana sa kancerom želuca…
Stopa obolelih od kancera koji su povezani sa infekcijama veća je u zemljama sa niskim prihodima. Čak 80 odsto smrtnosti od raka grlića materice zabeleženo je u zemljama u razvoju.
Za širenje posebne poruke o podizanju nivoa svesti o raku i njegovoj prevenciji, vodeće zdravstvene organizacije, kao i nevladine organizacije učestvuje organizovanjem kampova, programe za podizanje svesti, skupove, predavanja, seminare i niz mera za kontrolu politike sprovođenja programa.
Svetski dan borbe protiv raka 2014. god. je namenjen svima! Samo ako svi rade svoj deo posla biće moguće smanjiti opterećenje društva od hroničnih nezaraznih bolesti. Budite kreativni. Molimo vas da razmislite kako Vi, vaša organizacija, i druge organizacije civilnog društva mogu da dopru do javnosti povodom Svetskog dana borbe protiv raka 2014.
Prevencija i rano otkrivanje raka su najuspešnije oružje u borbi protiv raka! Vodite računa o svom telu, to je jedino mesto gde možete da živite!
Naš cilj je da vam pomognemo da razumete kako možete preduzeti korake da sprečite nastanak oboljenja i živite zdraviji, duži i kvalitetniji život.
Redovno kontrolišite svoje zdravlje:
Ako ste muškarac starosti:
• 35 godina i više obavite sistematski pregled jednom u dve godine;
• 50 godina i više uradite test na skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje.
Ako ste žena starosti:
• između 25-69 godina posetite ginekologa najmanje jednom godišnje;
• 30 godina i više, uradite klinički pregled dojki jednom godišnje;
• 45 godina i više uradite mamografski pregled jednom u dve godine;
• 50 godina i više uradite test na skriveno krvarenje u stolici jednom godišnje;
Načelnica Centra promocije zdravlja
prim. dr Vanja Ilić