„Vakcinacija je individualno pravo, a kolektivna odgovornost”
Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka.
Obeležavanje ove trinaeste nedelje po redu u Evropskom regionu istovremeno je u svim regionima SZO.
Nedelja imunizacije u Evropskom regionu je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu u saradnji sa zemljama članicama i partnerima u cilju povećanja obuhvata i izgradnji pozitivnih stavova u vezi sa neophodnošću imunizacije. Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti. Učinite sve da Vi i članovi vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti uključujući rak grlića materice, difteriju, hepatitis B, morbile, zauške, veliki kašalj, zapaljenje pluća, dečiju paralizu, prolive izazvane rotavirusom, rubelu i tetanus.
Svake godine se registruje 2–3 miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, a najviše kod dece ispod pet godina života. Procenjuje se da svake godine ostane nevakcinisano 18,7 miliona dece u svetu, osnovnim vakcinama prema proširenom programu imunizacije.
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenji-vanju dečije paralize.
U 2018. godini navršava se 20 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva dečije paralize na globalnom nivou u 2017. godini iznosio je 17 u odnosu na 350.000 iz 1988. godine (redukcija 99%). Ovo je do sada najmanji broj registrovanih slučajeva dečije paralize i svi su izazvani divljim virusom poliomijelitisa tip 1. Poliomijelitis se endemski održava samo u dve zemlje u svetu (Pakistan, Avganistan) i u njima su prijavljeni svi slučajevi u odnosu na 125 zemalja 1988. godine, kada je započet proces iskorenjivanja ove bolesti. U Nigeriji se beleže poslednji slučajevi dečije paralize izazvani polio virusom tip 3 (2012. godine). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključili su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2.
Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do pet godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A, gde je bilo potrebno.
Oko 80% svetske populacije živi u regionima koji su sertifikovani od strane SZO da su oslobođeni od dečije paralize. Danas je oko 13 miliona ljudi sposobno da hoda, što čini broj onih koji bi po procenama bio paralisan da nije bilo vakcinacije. Ekonomskim modelovanjem došlo se do podatka da je svet uštedeo najmanje 40–50 biliona dolara u narednih 20 godina, zahvaljujući procesu iskorenjivanja ove opake bolesti. Najvažniji benefit i uspeh je da nijedno dete na svetu ne doživi teške posledice bolesti – doživotnu paralizu.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine.
U 2016. godini, 85% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% dece 2000. godine. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 84%, a procenjuje se da je i sprečeno 20,4 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine kao najisplativije javnozdravstvene mere. U 2016. godini je registrovano 89.780 smrtnih ishoda morbila (većinu čine deca ispod pet godina života), prvi put u istoriji ispod 100.000. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.
U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 21.315 slučajeva morbila, sa 35 smrtnih ishoda, što je četiri puta više u odnosu na 2016. godinu. Epidemije sa 100 i više slučajeva su registrovane u 15 od 53 zemlje. Najveći broj je registrovan u Rumuniji (5562), Italiji (5006), Ukrajini (4769), Grčkoj (967), Nemačkoj (927), Srbiji (702), Tadžikistanu (649), Francuskoj (540), Ruskoj Federaciji (408), Belgiji (369), Velikoj Britaniji (292), Bugarskoj (168) itd. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj, specijalnim populacionim grupama, prekidu u snabdevanju vakcinama, nedovoljno osetljivog sistema nadzora.
Od početka epidemije morbila u Rumuniji početkom 2016. godine do kraja marta 2018. godine prijavljeno je 11.036 slučajeva sa 40 smrtnih ishoda (osobe koje su bile imunokompromitovane ili sa nekim komorbiditetom). Među genotipovima virusa su identifikovana tri, koja nisu pre izbijanja epidemije bila verifikovana na prostoru Rumunije. Bebe ispod godinu dana i mala deca (1–4) su najviše zastupljeni uzrast u obolevanju (2/3 svih slučajeva), a 98% slučajeva je nevakcinisano.
U 42 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO zaključno sa 2016. godinom prekinuta je transmisija morbila, a u 24 taj prekid traje duže od 36 meseci, na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele.
Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.
U 1997. godini je bila registrovana poslednja veća epidemija morbila u Republici Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih (stopa incidencije 42,9/100.000) i 7 smrtnih ishoda. Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i 2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011. (stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015. godine (stopa incidencije 5,35/100.000). U toku je najveća epidemija morbila u Srbiji, nakon 25 godina, sa prvim smrtnim ishodima posle 20 godina, koja je počela u oktobru 2017. godine i koja sredinom aprila 2018. beleži preko 4600 obolelih, sa 13 smrtnih ishoda.
I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% u svim administrati-vnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje pet regiona SZO do kraja 2020. godine.
Značajan pad obolevanja od vakcinama preventabilnih bolesti dovodi u poziciju neke zarazne bolesti da se one smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/sekvele, čak i smrtne ishode.
U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice, epidemije se šire iz zemlje u zemlju.
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javnozdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema.
Kako epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez dečije paralize i eliminacije malih boginja u Republici Srbiji.
Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha – ne „vide” oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole jer su vakcinisani.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
Imunizacija mora biti prioritet zbog sedam ključnih razloga:
1. Imunizacija spašava živote
2. Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima
3. Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje
4. Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod
5. Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti
6. Imunizacija je isplativa javnozdravstvena mera
7. Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu.
ZZJZ Leskovac trinaestu nedelju imunizacije u Evropskom regionu obeležava:
– koordinacionim sastancima sa službama pedijatrije i vakcinalnim punktovima svih DZ na teritoriji okruga i nadzornim jedinicama nad morbilama /rubelom i AFP opšte bolnice Leskovac,
-zdravstvenim predavanjima u duhovnom centru zajednice roma u Leskovcu,Maksima Gorkog br. 21
-zdravstvenim predavanjima u protestansko-evanđeskom centru(pod šatorom) u Leskovcu,Slavka Zlatanovića bb
-nastupima u lokalnim medijima sa ciljem ukazivanja o značaju imunizacije i zaštiti svakog deteta od zaraznih bolesti
-pozivanjem roditelja putem lokalnih medija da vakcišu svoje dete.
