NEDELJA IMUNIZACIJE U EVROPSKOM REGIONU SZO
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javno zdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti uključujući rak grlića materice, difteriju, hepatitis B, morbile, zauške, veliki kašalj, zapaljenje pluća, dečiju paralizu, prolive izazvane rotavirusom, rubelu i tetanus.
Svake godine se registruje 2-3 miliona smrtnih ishoda od difterije, tetanusa, velikog kašlja i malih boginja kod nevakcinisanih lica, a najviše kod dece ispod 5 godina života. Procenjuje se da svake godine ostane nevakcinisano 18,7 miliona dece u svetu, osnovnim vakcinama prema proširenom programu imunizacije.
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize.
U 2017. godini navršava se 19 godina od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva dečije paralize na globalnom nivou u 2016. godini iznosio je 37 u odnosu na 350.000 iz 1988. godine (redukcija 99%). Ovo je do sada najmanji broj registrovanih slučajeva dečije paralize i svi su izazvani divljim virusom poliomijelitisa tip 1. Poliomijelitis se endemski održava samo u tri zemlje u svetu (Pakistan, Avganistan i Nigerija) i u njima su prijavljeni svi slučajevi u odnosu na 125 zemalja 1988. godine, kada je započet proces iskorenjivanja ove bolesti. U Nigeriji se beleže poslednji slučajevi dečije paralize izazvani polio virusom tip 3 (2012. godine). Tip 2 virusa dečije paralize se ne registruje od 1999. godine u svetu, a od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu trebalo je da isključe iz dalje primene vakcinu koju sadrži vakcinalni polio virus tip 2.
Zahvaljujući globalnim naporima i strategijama u procesu iskorenjivanja dečije paralize, procenjuje se da je svake godine u poslednjih 10 godina sprečeno registrovanje po 200.000 novih slučajeva bolesti u svetu. Procenjuje se da je oko 1,5 miliona smrtnih ishoda dece uzrasta do 5 godina života sprečeno zahvaljujući primeni vakcine i vitamina A , gde je bilo potrebno.
Oko 80% svetske populacije živi u regionima koji su sertifikovani od strane SZO, da su oslobođeni od dečije paralize. Danas oko 13 miliona ljudi je sposobno da hoda, što čini broj onih koji bi po procenama bio paralisan da nije bilo vakcinacije. Ekonomskim modelovanjem došlo se do podatka da je svet uštedeo najmanje 40-50 biliona dolara u narednih 20 godina, zahvaljujući procesu iskorenjivanja ove opake bolesti. Najvažniji benefit i uspeh je da nijedno dete na svetu ne doživi teške posledice bolesti – doživotnu paralizu.
Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine.
U 2015. godini, 85% dece u svetu je primilo jednu dozu vakcine protiv malih boginja do svog drugog rođendana, u odnosu na 73% 2000. godine. U istom periodu je registrovana i redukcija smrtnih ishoda za 79%, a procenjuje se da je i sprečeno 20,3 miliona smrtnih ishoda primenom vakcine kao najisplativije javno zdravstvene mere. U 2015. godini je registrovano 134.200 smrtnih ishoda morbila, oko 367 svakog dana, odnosno 15 svakog sata. Kod jednog deteta od dvadeset obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje, jedno ili dvoje će umreti.
U prethodnoj godini prijavljeno je 4484 slučaja morbila u zemljama EU. U 2016. godini registrovane su epidemije u Francuskoj, Irskoj, Engleskoj i Velsu, kao i Italiji, a epidemije su u toku u Austriji, Nemačkoj, Italiji i Rumuniji. U odnosu na importacioni status u 8 zemalja EU slučajevi morbila su „inficirani“ u Rumuniji (34), dok su u 63 slučaja importovani iz drugih zemalja EU, a u 169 slučajeva iz zemalja koji nisu u EU, tokom prethodnih 12 meseci.
Od početka epidemije morbila u Rumuniji početkom 2016. godine prijavljeno je 4205 slučajeva sa 18 smrtnih ishoda (osobe koje su bile imunokompromitovane ili sa nekim komorbiditetom). Među genotipovima virusa su identifikovana tri, koja nisu pre izbijanja epidemije bila verifikovana na prostoru Rumunije. Bebe ispod godinu dana i mala deca (1-4) su najviše zastupljeni uzrast u obolevanju (2/3 svih slučajeva), a 98% slučajeva je nevakcinisano.
U 2/3 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO prekinuta je transmisija morbila, a u 24 taj prekid traje duže od 36 meseci. U 14 zemalja morbili se održavaju endemoepidemijski. Od početka ove godine u 7 od 14 ovih zemalja registruje se obolevanje (Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Rumunija, Švajcarska, Ukrajina).
Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, u oblastima sa niskim obuhvatom registruju se epidemije u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.
U 1997. godini registrovana je poslednja veća epidemija morbila u R. Srbiji, na teritoriji Kosova i Metohije sa 3948 obolelih (stopa incidencije 42,9/100.000) i 7 smrtnih ishoda (poslednji registrovani smrtni ishodi od morbila u Republici Srbiji). Stopa incidencije nakon 1998. godine kontinuirano beleži trend opadanja sa 7,21 do najniže registrovane vrednosti od 0,03/100 000 u 2005. i 2006. godini, da bi došlo do porasta u 2007. godini zbog epidemije morbila u Vojvodini (2,68/100.000). Nakon ove epidemije, zbog pada obuhvata i nagomilavanja osetljive populacije, registrujemo nove epidemije 2010/2011 (stopa incidencije 4,93/100.000), kao i 2014/2015 godine (stopa incidencije 5,35/100.000). U toku je epidemija morbila u gradu Kruševcu.
I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje 5 regiona SZO do kraja 2020. godine.
Dramatičan pad obolevanja od vakcina preventabilnih bolesti dovedi u poziciju neke zarazne bolesti da se one smatraju delom prošlosti u Evropi. Nasuprot tome, blizu milion osoba u Evropskom regionu SZO nije vakcinisano osnovim vakcinama i bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom kontinuirano izazivaju obolevanje, komplikacije/ sekvele i čak smrtne ishode.
U prethodnim godinama, zemlje Evropskog regiona su suočene sa epidemijama malih boginja, rubele, zaušaka koje se javljaju kod osetljive populacije koja nije vakcinisana ili nije vakcinisana na vreme. Kako zarazne bolesti ne poznaju granice epidemije se šire iz zemlje u zemlju.
Imunizacija mora biti prioritet zbog 7 ključnih razloga:
1. Imunizacija spašava živote
2. Imunizacija je osnovno pravo, ali nije dostupno svima
3. Epidemije predstavljaju ozbiljne pretnje
4. Zarazne bolesti mogu da izazovu smrtni ishod
5. Zarazne bolesti se mogu kontrolisati i odstraniti
6. Imunizacija je isplativa javno zdravstvena mera
7. Deci u zdravstvenim sistemima treba obezbediti bezbednu, efektivnu, dostupnu i efikasnu vakcinu
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javno zdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema.
Pošto epidemije malih boginja i importovanje divljeg virusa dečije paralize predstavljaju i dalje zajedničke pretnje u oblasti zaraznih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom za zemlje Evropskog regiona SZO, neophodno je intenzivirati sve aktivnosti predviđene planovima aktivnosti na održavanju statusa održavanja zemlje bez dečije paralize i eliminacije malih boginja u Republici Srbiji.
Vakcine su vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne “vide“ oboleli od tih bolesti, već samo oni koji nisu imali priliku da obole, jer su vakcinisani.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
ZJZ Leskovac dvanaestu nedelja imunizacije u Evropskom regionu obeležava:
– koordinacionim sastancima sa službama pedijatrije i vakcinalnim punktovima svih DZ na teritoriji okruga i nadzornim jedinicama nad morbilama /rubelom i AFP opšte bolnice Leskovac,
-zdravstvenim predavanjima u duhovnom centru zajednice roma u Leskovcu, Maksima Gorkog br. 21 dana 26.04.2017.godine u 16:30 časova
-zdravstvenim predavanjima u protestansko-evanđeskom centru (pod šatorom) u Leskovcu, Slavka Zlatanovića bb dana 26.04.2017.godine u 18:30 časova
– zdravstvenim predavanjima roditelja u vrtiću u „Ciciban“ P.U.“ Vukica Mitrović„ u Leskovcu, ul. Majora Tepića bb dana 27.04.2017.godine u 14:30 časova
-nastupima u lokalnim medijima sa ciljem ukazivanja o značaju imunizacije i zaštiti svakog deteta od zaraznih bolesti
-pozivanjem roditelja putem lokalnih medija da vakcišu svoje dete.
Možete preuzeti:
nedelja_imunizacije_roditelji_2017.
Preuzeto sa sajta IZJZ Srbije http://www.batut.org.rs/ Centar za kontrolu i prevenciju bolesti
Centar za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac
