Sećanje na preminule od AIDS-a (side) (International AIDS Candlelight Memorial) je jedna od najstarijih i najvećih mobilizacionih kampanja koja ima za cilj podizanje svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou. Koordinator kampanje je Globalni zdravstveni savet (Global Health Council).
Ovogodišnja, 35. kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 20. maja u više od stotinu zemalja prigodnim manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje globalne solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti HIV infekcije i AIDS-a, pod sloganom REFLECTING ON OUR PAST, PREPARING FOR OUR FUTURE – “SEĆAJUĆI SE NAŠE PROŠLOSTI, PRIPREMAMO SE ZA NAŠU BUDUĆNOST”. Koordinatori kampanje su osobe koje žive sa HIV-om kroz Globalnu mrežu osoba koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV – GNP+).
Pozivamo naše sugrađane da nam se pridruže obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na preminule od HIV-a dolaskom na performans u dvorištu ispred ZZJZ Leskovac, u nedelju, 20.05.2018 u vremenu od 19-21 sati sa postavkom crvenog platna, paljenjem sveća kao i proverom HIV statusa testiranjem brzim testovima i savetovanjem.
Danas, kada se procenjuje da u svetu više od 37 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni (35 miliona osoba je umrlo od AIDS-a od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka, od kojih milion u 2016. godini), kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, vlada i donatora da se uključe u cilju okončanja ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava i da žive bez stigme i diskriminacije, da javno iznesu izazove sa kojima su se susretali, kao i uspehe u cilju edukovanja sadašnjih budućih generacija o tome šta je sve postignuto, a koji su izazovi još prisutni.
Ovaj dan nas sve poziva da delamo zajedno, danas više neko ikada, u cilju održivosti, jačanja i revitalizacije globalnog odgovora na HIV, tako da u budućnosti imamo svet bez stigme i diskriminacije povezane sa HIV-om i sa univerzalnom dostupnošću usluga prevencije, lečenja i podrške svakoj osobi inficiranoj HIV-om uz poštovanje svih ljudskih prava.
U svetu je krajem 2016. godine 19,5 miliona osoba inficiranih HIV-om je bilo na antiretrovirusnoj terapiji što je 2,5 puta više nego 2010. godine, odnosno čak 28 puta više nego 2000. godine, ali i dalje to je tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na ARV terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, najbolje u ranom stadijumu, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno-zdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. Ako bi se dostigli globalni ciljevi moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om do 2030. godine.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije je početkom novembra 2017. godine iniciralo iniciralo izradu predloga Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, za perid 2018-2025, sa pratećim srednjoročnim Akcionim planom, 2018-2021. koja je završena i treba da bude usvojena od strane Vlade Republike Srbije. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju stigme i diskriminacije prema osobama infciranim HIV-om i populacijama u većem riziku, uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije i parnjačke podrške i obezbeđivanje strateških informacija za akciju.
U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga ne samo aktuelne politike, zakonodavstva i institucija, već i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve nivoe/strukture društva. Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.
U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava 15. put pod sloganom “SEĆAJUĆI SE NAŠE PROŠLOSTI, PRIPREMAMO SE ZA NAŠU BUDUĆNOST” u nekoliko gradova organizovanjem prigodnih aktivnosti koje su usmerene ka promociji zdravih stilova života i informisanju o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanju i smanjenju rizičnog ponašanja, promociji značaja pravovremenog testiranja na HIV praćenog savetovanjem kod osoba koje su imale neki rizik u bližoj ili daljoj prošlosti, kao i stvaranju neosuđujućeg okruženja za osobe inficirane HIV-om, odnosno poštovanju ljudskih prava osoba inficiranih HIV-om na rad, obrazovanje i lečenje.
U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Sećanja na preminule od AIDS-a planirane su ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća na crvenoj traci u znak pomena na preminule od AIDS-a, promocija i pružanje usluge savetovanja i testiranja na HIV, edukativne radionice, tribine, konferencije za novinare, podela informativno-edukativnog materijala, tradicionalni moleban koji će održati u Beogradu u prostorijama Čovekoljublja, Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve.
U organizaciji Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, Asocijacije Duga i Ambasade Francuske uz podršku Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u nedelju, 20. maja u vremenu od 16 do 19 časova, u prostorijama Francuskog Instituta (Zmaj Jovina 11, Beograd) biće realizovana aktivnost pod nazivom “Živa biblioteka”, savetovanje i testiranje na HIV, kao i okrugli sto na temu “Živeti sa HIV-om u Srbiji” uz predstavljanje dva dokumentarna filma na temu HIV/AIDS u Srbiji. Istog dana na Akademskom platou u Beogradu u mobilnoj medicinskoj jedinici, od 19 do 21 časa, svi zainteresovani građani će moći da se besplatno posavetuju i testiraju na HIV i da dobiju odgovarajuće informacije i edukativni materijal.
Aktuelna epidemiološka situacija u vezi sa HIV infekcijom u Republici Srbiji krajem 2017. godine
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2017. godine u Republici Srbiji su registrovane 3664 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1901 osoba obolela od AIDS-a (53% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok su 1223 osobe umrle (1110 osoba je umrlo od AIDS-a tj. trećina svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija).
Tokom 2017. godine novootkriveno je 178 osoba inficiranih HIV-om, 55 osoba je novoobolelo od AIDS-a, dok je 14 osoba umrlo od AIDS-a.
Više od trećine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om tokom 2017. godine registrovano na teritoriji grada Beograda (73 osobe tj. 41%), dok su 52 osobe registrovane u Vojvodini od kojih su 34 osobe (19% svih osoba dijagnostikovanih 2017. godine) sa teritorije Južnobačkog okruga, gde se i najveći broj osoba testira u regionu Vojvodine. Kod 146 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om (82%) HIV je prenet seksualnim odnosom bez kondoma, četiri osobe su inficirane razmenom pribora za injektiranje (2%), dok za 27 osoba nije naveden način prenosa HIV-a (15%). Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om tokom 2017. godine registrovano je sedamnaest puta više muškaraca (168 muškaraca prema 10 žena), dve trećine osoba je bilo uzrasta 30–49 godina (112 osoba, tj. 63%), dok je svaka četvrta osoba bila uzrasta 20–29 godina (53 osobe, tj. 27,5%).
U 2017. godini od 55 novoobolelih osoba od AIDS-a, 18 osoba je iz Beograda (33 % sa incidencijom od 1,07 obolelih na 100.000 populacije, odnosno nešto višom incidencijom nego na teritoriji Republike Srbije – 0,78/100.000), dok je 12 osoba registrovano na teritoriji Vojvodine (22% sa incidencijom od 0,64/100.000). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi grupi 30–49 godina (35 osoba tj. 64%), a slede uzrasne grupe 50 i više godina (13 osoba) i 20–29 godina (7 osoba). Odnos polova među obolelima od AIDS-a je bio 8:1 u korist muškaraca (49 M: 6 Ž).
Od 14 osoba umrlih od AIDS-a tokom 2017. godine, 12 osoba su bili muškarci, a na teritoriji grada Beograda je registrovana skoro polovina umrlih od AIDS-a (5 osoba sa mortalitetom od 0,30/100.000 što je dvostruko viši mortalitet nego na teritoriji Republike Srbije – 0,17/100.000). najveći procenat umrlih registrovan je među osobama uzrasta 30 do 49 godina (8 osoba), a sledi uzrast 50 i više godina (5 osoba). U odnosu na transmisivnu kategoriju najveći broj umrlih registrovan je među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (6 osoba tj. 40%), jedan smrtni ishod registrovan je kod injektirajućeg korisnika droga, a dva kod osoba inficiranih HIV-om heteroseksualnim putem, a kod umrlih 5 osoba nije prijavljen način transmisije HIV-a. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2017. godine registrovano je 9 smrtnih ishoda (16% svih novoobolelih od AIDS-a u 2017. godini), pri čemu se period od trenutka dijagnostikovanja HIV pozitivnosti, odnosno obolevanja od AIDS-a do smrtnog ishoda kretao u rasponu od nekoliko dana do 6 meseci, dok je kod 5 umrlih osoba AIDS bio novodijagnostikovan u periodu 2001. do 2016. godine.
Nadzorni podaci ukazuju da je u periodu od 2005. do 2017. registrovano 13 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om u odnosu na 28 dece u periodu 1993–2004. godina. Danas trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da pravovremenim uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete u potpunosti spreče prenošenje HIV-a na dete.
Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. Od 2008. godine lečenje HIV infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu. U periodu 2003–2017. godina registrovano je petostruko povećanje broja osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom (1724 osobe krajem 2017. prema 330 osoba krajem 2003. godine). Lečenje osoba inficiranih HIV-om u našoj zemlji se sprovodi u skladu sa preporukama Evropskog udruženja kliničara koji se bave AIDS-om i Svetske zdravstvene organizacije.
Od 2000. godine kao rezultat dostupne visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) u Republici Srbiji se registruje značajna redukcija obolelih i umrlih od AIDS-a (u 2017. je registrovano dva puta manje obolelih, odnosno šest puta manje umrlih od AIDS-a u odnosu na 1996. godinu).
Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u što ranijem stadijumu HIV infekcije, a ukoliko se lečenje sprovodi kontinuirano i u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara u visokom procentu (u preko 90% pacijenata na lečenju) postiže se uspešna kontrola replikacije HIV-a što znači da osoba na uspešnom lečenju ne može da prenese HIV infekciju na druge osobe putem krvi.
Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji 2700 osoba živi sa HIV-om, od kojih šestina ne zna da je inficirana HIV-om.
Znajući da HIV infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija neophodnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje. Važno je i da osoba prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovala ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.
Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije sprovedenog 2013. godine ukazuju na to da iako polovina ispitnika zna gde se može savetovati i testirati na HIV (značajan porast odnosu na 2006. godinu – 38%), samo 2,5% stanovnika u Srbiji uzrasta od 15 do 49 godina navodi da se testiralo na HIV tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju i da su im tom prilikom saopšteni rezultati testiranja.
Prema istom istraživanji iz 2013. godine svaki drugi stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (50%) pravilno identifukuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a (zna da upražnjavanje seksualnih odnosa samo sa jednim pouzdanim, nezaraženim partnerom i da pravilna upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa može smanjiti rizik od prenosa HIV-a). Međutim, tek svaki šesti stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (16%) odbacuje zablude u vezi transmisije HIV-a, odnosno zna kako se HIV ne može preneti (zna da se HIV ne može dobiti ako se boravi u istom prostoru sa inficiranom osobom i/ili ako se deli hrana sa inficiranom osobom).
Svaki treći stanovnika uzrasta 15–49 godina ima diskriminatoran stav prema osobama inficiranim HIV-om (navode da ne bi kupili sveže povrće od osobe inficirane HIV-om).
Istraživanje među osobama koje žive sa HIV-om realizovano 2013. godine ukazalo je da je 91% ispitanika završilo srednju ili višu školu/fakultet, da je trećina osoba koje žive sa HIV-om nezaposlena, da 29% nije imalo nikakve prihode, a još 22% je navelo primanja niža od 20.000 dinara. Tek je svaka osma HIV pozitivna osoba uključena u istraživanje (13%) bila zadovoljna opštim kvalitetom života i sopstvenim zdravljem. Svaki peti ispitanik navodi da je koristio usluge centra za socijalni rad u poslednjih godinu dana (20%). Socijalnim odnosima, podrškom i uključenošću u društvo bio je zadovoljan svaki drugi ispitanik (42%), a svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om navodi da je bila stigmatizovana/diskriminisana od strane zajednice zbog svog HIV pozitivnog statusa u poslednjih godinu dana (24%), i to značajno češće žene (37% prema 20% muškaraca).
Pomenuti rezultati istraživanja ukazuju da treba kontinuirano sprovoditi edukaciju građana o načinima na koje se HIV ne može preneti, kako bi prepoznali situacije u kojima nema rizika i na taj način posredno uticali na smanjenje stigme i diskriminacije. Kako građani naše zemlje pokazuju veliko znanje o načinima prenosa HIV-a pažnju treba usmeriti na promenu ponašanja, jer se mali broj ljudi koji su imali neko rizično ponašanje savetuje i testira na HIV, a i kondom se ne koristi pri svakom seksualnom odnosu sa manjim ili većim rizikom za HIV i druge polno prenosive infekcije. Svakako da u narednom periodu dodatne napore treba uložiti u cilju smanjenja do eliminacije neopravdane stigmatizcije i diskriminacije osoba inficiranih HIV -om, kao i obezbeđivanja dostupnosti usluga psihosocijalne i drugih vidova podrške, nege i pomoći osobama inficiarnim HIV-om u cilju njihovog osnaživanja, aktivnog uključivanja, te unapređenja kvaliteta života.
U Zavodu za javno zdravlje Leskovac od septembra 2002. godine pri Centru za kontrolu i prevenciju boleasti radi Savetovalište za SIDU. U savetovalištu za SIDU Zavoda, rade dva epidemiologa, dr Jadranka Krasić i dr Zorana Kulić. Savetovalište ima zasebnu prostoriju u kojoj se obavlja rad.
Dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje može se obaviti svakodnevno u od 8 do 15h. Savetovanje i testiranje može se obaviti zajedno, ali se može uraditi i samo savetovanje bez testiranja. ZZJZ Leskovac ima obučene savetnike i medicinske tehničare obučene za rad brzim testovima. Testiranje je tokom cele godine besplatno.
Do današnjeg dana kroz savetovalište je prošlo ukupno 568 lica. Svi oni koji žele da saznaju nešto više o HIV infekciji i AIDS-u ili imaju bilo kakve nedoumice u vezi sa ovom bolešću mogu se javiti ovom savetovalištu.
U savetovalištu DPST ZZJZ Leskovac u januar-decembar 2017.godini testirano je na HIV I PPI 109 lica što je za 37,97 % više nego u 2016.godini kada je testirano 79 lica.
Do povećanja broja savetovanih i testiranih na HIV i PPI došlo je zbog donacije brzih testova i izlaska na teren u toku 2017 godine povodom obeležavanja Evropske nedelje testiranja na HIV i 1 decembra svetskog dana borbe protiv Side samostalno, jer ZZJZ Leskovac ima obučene savetnike i medicinske tehničare obučene za rad brzim testovima.
Najveći broj obolelih je u opštini Leskovac, kao i najveći broj umrlih.
Broj obolelih muškaraca (18) je znatno veći u odnosu na broj obolelih žena (2).
Najveći broj savetovanih i testiranih je uzrasta 30-39 godina, a zatim 20-29 godina.
Najveći broj savetovanih i testiranih je u periodu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE, 1. decembra.
Najveći broj savetovanih i testiranih kao razlog dolaska u svetovalište navodi rizični seksualni konakt.
Podaci sa sajta IZJZ Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i Izveštaja Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Lesakovac.