Međunarodni dan prevencije raka jajnika
Nema ranih i karakterističnih simptoma koji bi pacijentkinju na vreme odveli kod ginekologa, zato se najčešće dijagnoza postavlja kasno.Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu uticati na razvoj karcinoma jajnika kao što su godine starosti, broj trudnoća, lična istorije raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma, dugoročne upotrebe terapije zamene hormona i gojaznost.Jedan od faktora rizika je i genetska predispozicija – približno 10 odsto do 15 odsto karcinoma jajnika se razvijaju pod uticajem mutiranih BRCA1 i BRCA2 gena.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije od nedavno može se obaviti BRCA testiranje – kako za zdrave žene, tako i za one kojima je već dijagnostikovan rak jajnika, što ih dalje usmerava na personalizovanu terapiju.
Rak jajnika ima najvišu stopu smrtnosti od svih ginekoloških karcinoma i da je na sedmom mestu po smrtnosti od svih karcinoma koji pogađaju žene, kao i da na svetu na svaka tri minuta od te bolesti umre po jedna žena. Rak jajnika, koji ugrožava sve žene, ne može se otkriti Papanikolau testom, a život može da spasi svest o ranim, upozoravajućim simptomima bolesti. Broj preventivnih pregleda u Srbiji iz godine u godinu opada,a u narednom periodu će se raditii na unapređenju prevencije i lečenja obolelih od raka jajnika. Ministarstvo zdravlja je donelo Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih ustanova na primarnom nivou kojim je obezbeđen redovan preventivni pregled žena jednom godišnje koji finansira RFZO, kao i preventivni pregledi žena u generativnom periodu od 19 do 45 godine.
Rak jajnika smatra se najsmrtonosnijim od četiri genitalna karcinoma kod žena. Simptomi često ostaju neprepoznati i mešaju se sa bezopasnim smetnjama organa za varenje te ne postoji dovoljno specifičan test kojim bi se bolest otkrila u ranoj fazi. Stoga se ženama preporučuju redovni ginekološki pregledi koji uključuju pregled ultrazvukom (UZV) jednom godišnje.
Anatomski devojke i žene imaju po dva jajnika smeštena u maloj karlici veličine oko 3 x 1,5 cm. Jajnici su u uskoj vezi sa jajovodima na koje se nastavlja materica. U reproduktivnom periodu, tokom svakog menstrualnog ciklusa u jajniku sazre po jedno jajašce spremno za oplodnju. Osim što stvara polne ćelije, jajnik ima i endokrinu ulogu – izlučuje hormone estrogen i progesteron.
Najčešći oblik zloćudnog tumora jajnika (90%) je epitelni karcinom koji se razvija iz površinskih epitelnih ćelija i to najčešće u starijoj dobi. Preostalih 10% su karcinomi germinativnih ćelija i stromalni tumori koji se češće razvijaju kod mlađih žena. Kod većine žena rak jajnika nastaje sporadično iako u 10% slučajeva postoji nasledna sklonost (kod tih žena u porodici obično postoji i povećana učestalost raka dojke).
Faktori rizika su: rana prva menstruacija, kasni početak menopauze, neplodnost, endometrioza i starije životno godište. Dok hormonska kontracepcija, trudnoća, dojenje i podvezivanje jajovoda smanjuju rizik od nastanka raka jajnika.
Povećana incidencija raka jajnika tumači se povećanjem učešćem starijih žena u populaciji i boljim dijagnostičkim metodama koje omogućavaju otkrivanje većeg broja asimptomatskih tumora. Od početka ovog veka rak jajnika u blagom je padu što se povezuju i s upotrebom oralnih kontraceptiva.
Nažalost simptomi raka jajnika se najčešće javljaju tek u uznapredovanom stadijumu kao posledica prisutnosti velike tumorske mase ili tečnosti u trbušnoj šupljini. Najčešći simptomi su vrlo nespecifični: grčeviti bolovi u trbuhu koji traju duže od dve nedelje, osjećaj naduvenosti, pritisak u karlici, mučnina iligorušica. Mogu se javiti smetnje u pražnjenju creva (zatvor ili proliv) i povraćanje. Žene mogu osetiti i urinarne simptome poput nevoljnog isticanja mokraće. Ginekološke smetnje, na primer nepravilno vaginalno krvarenje ili bol tokom polnog odnosa javljaju se u manje od četvrtine obolelih. Od opštih simptoma mogu se javiti umor, gubitak apetita i neobjašnjivo smanjenje ili povećanje telesne težine.
Rano otkrivanje, najbolji je način za smanjenje smrtnosti. Rak jajnika se ne razvija iz prekanceroznih ćelija koje bi se mogle na vreme uočiti kao kod raka grlića materice, za šta postoje metode ranog otkrivanja kao što su Papa test , LBC – ćelijska citologija i Nacionalni preventivni skrining programi. Preporučuju se redovni ginekološki pregledi koji uključuju pregled ultrazvukom ili transvaginalnim ultrazvukom (UZV) jednom godišnje. Određivanje vrednosti tumorskog markera CA-125 iz krvi nije dovoljno osetljiv i specifičan test, ali pomaže kod praćenja rezultata lečenja i ranu detekciju povrakta ili progresije bolesti. Definitivna dijagnoza postavlja se nakon hirurškog zahvata – eksploratorne laparotomije i pregleda tkiva jajnika, okolnih limfnih čvorova i ostalih trbušnih organa.
– Sve žene su u riziku od raka jajnika
– Svest o ranim znacima upozorenja bolesti može spasiti živote
– Dijagnoza u ranoj fazi znatno poboljšava šanse žene i preživljavanja
– Rak jajnika se često dijagnostikuje u kasnijoj fazi
– Mnoge žene pogrešn veruju da je grlić materice moguće otkriti (PAPA testom)
Trenutno ne postoji pouzdran test za skrining raka jajnika. Ako imate znake i simptome raka jajnika, vaš lekar treba da obavi ili da vas uputi na kompletan pregled karlice, transvaginalni ili ultrazvuk karlice I CA 125 test krvi.
Centar za promociju zdravlja
