Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od hronične opstruktivne bolesti pluća u svetu boluje oko 50 miliona ljudi i svake godine umre skoro 3 miliona obolelih. Četvrti je (sa sidom) uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća. U Srbiji ima između 400.000 i 600.000 pacijenata. HOBP se u velikom procentu ne dijagnostikuje i skorašnji podaci ukazuju da 25% do 50 % ljudi sa klinički značajnim HOBP ne znaju da su bolesni. Po predviđanjima stručnjaka, do 2030. godine postati 3. uzrok smrtnosti na globalnom nivou.
Ko treba da testira funkciju pluća?
– Dugogodišnji pušači, naročito oni stariji od 40 godina
– Osobe koje kašlju više puta tokom dana skoro svaki dan
– Osobe koje iskašljavaju šlajm skoro svaki dan
– Osobe koje ostaju bez daha tokom lakših fizičkih aktivnosti (šetnje, penjanje uz stepenice, obavljanje kućnih poslova)
– Osobe koje imaju utisak da se ne mogu nadisati vazduha
Glavni faktori rizika za nastanak HOBP su:
– dugogodišnje pušenje
– štetni faktori sa radnog mesta
– aerozagađenje
– respiratorne infekcije
Simptomi HOBP uključuju:hronični kašalj, iskašljavanje gnoja ili sluzi, osećaj nedostatka vazduha Ili otežano disanje i zamaranje pri obavljanju uobičajenih aktivnosti.
Da bi se osećali bolje i da bi sprečili pogoršanje bolesti potrebno je:
– Prestanite da pušite
– Uzmite svaki lek koji kako Vam je lekar propisao. Idite na pregled kod lekara najmanje jednom godišnje. Interesujte se za vakcinu protiv gripa
– Idite na pregled kod lekara ili u bolnicu čim Vam se pogorša disanje
– Provetravajte stan. Izbegavajte udisanje isparenja, dima, prašine i svega što otežava disanje
– Održavajte snagu svog tela. Šetajte, redovno vežbajte i jedite zdravu hranu
– Ako imate tešku HOBP, što više štedite svoje disanje. Olakšajte život u kući koliko je moguće.
Srbija se, po broju obolelih osoba od raka pluća, nalazi na trećem mestu u Evropi. Poslednji podaci pokazuju da je u toku prošle godine registrovano 4.800 novoobolelih, a među njima ima sve više žena. Od najsmrtonosnijeg i najčešćeg karcinoma u svetu svakog minuta život izgube dve osobe, 3.000 ljudi dnevno, odnosno više od milion godišnje. Mesec novembar koji je u celom svetu posvećen borbi raka pluća, biće obeležen i u Srbiji. Kako bi se što više povećala svest o važnosti ove teme i prevenciji zdravlja uopšte, strukovna zdravstvena udruženja pod pokroviteljstvom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje pokrenula su kampanju „Nije kasno“.
Rana dijagnostika raka pluća je veliki problem jer su respiratorne tegobe nedovoljno specifične i nema upozoravajućih simptoma, tako da se većina obolelih javi lekaru u proširenoj fazi bolesti. To je agresivan tumor koji zahteva kombinovane metode lečenja, ali za bilo koji terapijski pristup bitno je da bolesnik bude u dobrom opštem stanju, što je važno jer je najviše obolelih u sedmoj deceniji života. Za razliku od raka dojke, grlića materice i debelog creva gde se aktivnim otkrivanjem rane faze bolesti značajno poboljšavaju rezultati lečenja, kod raka pluća su mogućnosti skrininga ranog karcinoma mnogo manje. Značajna prevencija obolevanja je borba protiv upotrebe duvana.
Cilj kampanje „Nije kasno“ je da ukaže građanima da obrate pažnju na zdravlje svojih pluća. Redovna briga o zdravlju je jedna od najefikasnijih mera prevencije ove maligne bolesti.
Rak pluća karakteriše izuzetno visoka stopa smrtnosti. Od 10 obolelih godinu dana od dana dijagnoze preživi svega četvoro. Zbog niskog procenta petogodišnjeg preživljavanja, u SAD broj umrlih od raka pluća je veći od broja umrlih od raka dojke, kolona i prostate zajedno.
Rak pluća – najčešći uzrok obolevanja i umiranja od malignih tumora. Već nekoliko decenija, rak pluća najčešći je uzrok obolevanja i umiranja od malignih tumora širom sveta. Danas gotovo svaka osma novoobolela i svaka peta umrla osoba od malignih tumora u svetu ima dijagnozu raka pluća. Najviše stope obolevanja od raka pluća evidentirane su u Severnoj Americi, istočnoj Aziji, centralnoj, istočnoj i južnoj Evropi, dok su najniže učestalosti ovog malignog tumora registrovane u Africi i južnoj Aziji. Procenjuje se da će se broj obolelih i umrlih osoba od raka pluća u naredne dve decenije udvostručiti, a najveći broj njih biće u nerazvijenim i slabo razvijenim zemljama sveta.Rak pluća je i dalje najčešći karcinom kod muškaraca i četvrti najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji. Obolevanje i umiranje od raka pluća u proseku je dva puta češće kod muškaraca u svetu i tri puta učestalije među muškarcima nego među ženama u našoj sredini. Većina obolelih i umrlih je u uzrastu od 40 do 70 godina života. Od raka bronha i pluća u Srbiji u proseku godišnje oboli 5200 i umre 4600 osoba. Sa od raka pluća kod muškaraca (123,3/100,000) i žena (35,5/100000) a na Jablaničkom okrugu (116,2/100000), kod muškaraca i (21,1/100000) kod žena i mortaliteta od malignih tumora pluća (98,6/100,000 muškaraca i) za Centralnu Srbiju i (32,9/100000 žena) i (96,0/100000 muškaraca) i (17,6/100000 žena) na Jablaničkom okrugu, Srbija se u 2009. godini nalazila u grupi zemalja Evrope sa visokim stopama obolevanja i smrtnosti od raka pluća. Stope incidencije i mortaliteta od raka pluća u Srbiji su tokom poslednje decenije rasle u proseku za 2,7% godišnje.
Pušenje duvana glavni je uzrok nastanka raka pluća i odgovorno je za najmanje trećinu svih smrtnih ishoda od malignih tumora. Pušači imaju 20 puta veću verovatnoću da obole od raka pluća u odnosu na nepušače. Pušenje je odgovorno za nastanak raka pluća kod približno 90% muškaraca i 80% žena. Nakon prestanka pušenja, rizik od raka pluća smanjuje polako vremenom i 30 godina nakon prestanka opada na polovinu.
Posle smanjenja učestalosti pušenja, incidencija od raka pluća je u opadanju u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji. Međutim, incidencija raka pluća među ženama nastavlja da raste, dok je u SAD trend postigao plato.
Pored pušenja duvana, industrijskih karcinogeni, kao što su radon, arsen, policiklični ugljovodonici, azotni oksidi, azbest, herbicidi, insekticidi i drugi povećavaju rizik za nastanak raka pluća.
Učestalija pojava raka pluća u prvom stepenu srodstva, radioterapija i druge vrste zračenja grudnog koša, kao i neka oboljenja povećavaju rizik za nastanak raka pluća.
Prevencija raka pluća obuhvata mere koje se preduzimaju, a mogu sprečiti nastanak ove, potencijalno preventabilne, maligne bolesti u opštoj populaciji.
• Mere koje se mogu preduzeti su smanjenje i/ili eliminacija faktora rizika za nastanak karcinoma pluća i prihvatanje zdravih stilova života što većeg broja ljudi.
• Pušači treba što pre da prestanu da puše, a u tome ih treba podržati pre svega dostupnim programima za odvikavanje od pušenja.
• Treba smanjiti izloženost duvanskom dimu iz okoline izbegavanjem zadimljenih prostora.
• Treba jesti najmanje pet porcija povrća i voća svakog dana.
• U ranim fazama bolesti, dok se još nisu ispoljili simptomi rak pluća .
Načelnik Centra za promociju zdravlja
prim. dr Vanja Ilić