„Brzina se nalazi u srži problema povreda u saobraćaju širom sveta“-naglašava dr Margaret Čen, Generalni direktor SZO. “Povrede u saobraćaju se mogu sprečiti, smanjenje prosečne brzine od samo 5% može dovesti do smanjenja broja saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i za čitavih 30%, i spasiti brojne živote.“ Dr Čen dalje ističe da „Ukoliko bi zemlje usmerile pažnju samo na ovu ključnu opasnost, putevi bi postali mnogo bezbedniji, kako u pogledu sačuvanih života, tako i u povećanju broja onih koji pešače ili voze bicikle, sa dugoročnim pozitivnim efektima po zdravlje.”
I pored svega, samo 47 zemalja u svetu primenjuje ograničenje brzine u urbanim sredinama od 50 km/h ili manje, i omogućava lokalnim vlastima da dodatno smanje ovo ograničenje u zoni škole, stambenim ili poslovnim zonama.
Potrebni su veliki napori na nacionalnom nivou kako bi se zaštitili svi učesnici u saobraćaju, a iskustva zemalja koje su smanjile broj poginulih u saobraćaju ukazuju da je upravo rešavanje problema prekomerne ili neprilagođene brzine jedna od ključnih stvari u poboljšanju bezbednosti saobraćaja na putevima.
Mere za regulisanje brzine koje su se pokazale efikasnim uključuju:
- izgradnju ili modifikaciju puteva sa merama smirivanja saobraćaja, kao što su kružni tokovi, ležeći policajci i druge slične prepreke;
- uspostavljanje ograničenja brzine koje odgovaraju nameni svakog puta;
- sprovođenje ograničenja brzine manuelnom ili automatskom kontrolom;
- ugradnju novih tehnologija u vozila, kao što su sistem inteligentne regulacije brzine (ISA) ili automatski sistemi naglog kočenja;
- podizanje svesti javnosti o opasnostima od brzine.
Zemlje koje su imale najviše uspeha u drastičnom smanjenju stope poginulih u saobraćaju na putevima u poslednjih nekoliko decenija – kao što su Holandija, Švedska, i Velika Britanija – imale su sveobuhvatni pristup u rešavanju ovog problema. One su dale prioritet bezbednoj brzini kao jednoj od četiri ključne komponente u sistemskom pristupu povećanja bezbednosti, zajedno sa bezbednom putnom infrastukturom, bezbednim vozilima i bezbednim učesnicima u saobraćaju.
Shodno tome 4. Globalna nedelja bezbednosti na putevima Ujedinjenih nacija, koja će biti obeležena u periodu 8-14. maja 2017. godine pod sloganom “Uspori i sačuvaj živote“, biće posvećena brzini i opasnostima koje ona sa sobom nosi, kao i aktivnostima i merama koje treba preduzeti kako bi se umanjio ovaj vodeći rizik od smrti i povreda u saobraćaju.
Veliki broj zemalja širom sveta, preko 100, među kojima je i naša zemlja, je podržao ovu inicijativu, sa preko 300 najavljenih različitih manifestacija na ovu temu.