Aktivnosti se sprovode kroz učešće tri ministrastva – Ministarstvo zdravlja, Mistarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta koji će koordinirano raditi sa nadležnim zdravstvenim institucijama, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, institutima/zavodima za javno zdravlje, kancelarijama za mlade i nevladinim organizacijama iz 23 grada u Srbiji.
U gradu Leskovcu se organizuju specijalni dvočas i posvećen znanju o HIV-u u srednjoj trgovinsko ugostiteljskoj školi u odeljenju III1 u vremenu od 13 časova i odeljenju III3 u vremenu od 15 časova
Ciljevi kampanje „HIV KLJUČNE REČI – Zaštiti se znanjem“
Kampanja ima za cilj da na interesantan način mladima prenese suštinska znanja o HIV-u, načinu prevencije i značaju savetovanja i testiranja na HIV, ali i da stvori okruženje koje se bori protiv stigmatizacije i diskriminacije osoba koje žive sa HIV-om kao i osoba koje su pod povećanim rizikom od HIV-a.
Ciljna grupa
Predviđeno je da edukacijom budu obuhvaćeni učenici 3. razreda srednjih škola po unapred utvrđenom jedinstvenom kurikulumu.
Ciljna grupa ove kapanje su učenici 3. razreda srednjih škola zato što se pokazalo da je to doba kada najviše njih stupa u seksualne odnose, a i veliki procenat inficiranih HIV-om na žalost je upravo u mladoj populaciji. Naravno, HIV je posledica rizičnih ponašanja, a mladost je takvim ponašanjima sklona. Uz to znanje je moć, pa upravo mladoj populaciji treba dati moć kojom će se zaštititi. Cilj nam je takođe i da se utiče na smanjenje stigme prema ljudima koji žive sa HIV-om i prema grupama koje su pod povećanim rizikom od HIV-a jer je to jedini način se kreira okruženje koje podržava HIV preventivne napore.
Metod rada
Specijalni dvočas imaće multimedijalni interaktivni karakter, jer će učenici znanje o HIV-u dobijati kroz pitanja i odgovore, štampani materijal (liflete), kratki edukativni film i niz interesantnih radionica.
Ovi časovi će biti praćeni evaluacijom koja će omogućiti da se ovaj vid edukacije unapredi u skladu sa potrebama učenika, kao i da se tako unapređen sprovodi i u narednoj školskoj godini u većem broju škola.
Ključne teme koje će se obrađivati na dvočasu
- Opšte informacije o HIV-u i drugim polno prenosivim infekcijama;
- Načini prenosa i zaštita;
- Rizična ponašanja kad je u pitanju dobijanje HIV-a i drugih polno prenosivih infekcija;
- Smanjenje stigme i diskriminacije kada su u pitanju osobe koje žive sa HIV-om ali osobe koje su pod povećanim rizikom od HIV-a;
- Smanjenje strahova i predrasuda kada je u pitanju odlazak na savetovanji i testiranje na HIV;
- Razbijanje predrasuda i motivacija mladih da prihvate različitost u bilo kojim oblastima života.
Edukatori
U odabranim školama u 23 grada u Srbiji u realizaciji dvočasa će kao edukatori učestvovati epidemiolozi iz instituta/zavoda za javno zdravlje kao i vršnjački edukatori iz kancelarija za mlade i predstavnici nevladinih organizacija posvećenih borbi protiv HIV-a.
Istraživanja su pokazala da smo u prethodnim godinama uspeli u prenosu informacija o tome kako se HIV prenosi, ali još uvek postoji veliki stepen predrasuda, kao i zabluda o tome šta jeste a šta nije rizično ponašanje. I dalje, mali broj ljudi sopstveno ponašanje vidi kao rizično, a podatak o veoma retkoj upotrebi kondoma pokazuje u kakvoj zabludi većina nas živi.
Većina mladih procenjuje da im je znanje koje trenutno imaju o sidi i HIV-u dovoljno, ali se pokazuje da nemali broj ispitanika o HIV-u i AIDS-u ne znaju dovoljno, a da pri tom nisu svesni tog neznanja.
Ono što je, međutim, najvažnije jeste to, da mladi žele da se informišu o sidi i HIV-u i da pravilno ocenjuju da je sida veoma ozbiljan problem u našoj sredini. Veća dostupnost informacijama vodi ka dobroj prevenciji tj. zaštiti od dobijanja ovog virusa.
Takođe, primetno je smanjenje stigme i diskriminacije, ali nivo podrške osobama koje žive sa HIV-om još uvek nije zadovoljavajući.
Kampanja promocije savetovanja i testiranja na HIV, koju je Ministarstvo sa partnerima sprovelo 2012. godine, doprinela je da se broj savetovanih i testiranih na HIV poveća, pa se nadamo da će i ova kampanja posvećena pre svega srednjoškolcima imati dobre rezultate.
Epidemiološka slika
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije početkom 2013. godine u Srbiji je 1715 osoba živelo sa HIV-om, ali se procenjuje da postoji još toliko osoba koje ni ne znaju da su inficirane ovim virusom.
Tokom 2012. godine novootkriveno je 125 osoba inficiranih HIV-om.
Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 34% u 2012. u odnosu na 22% tokom 2002. godine).
Među svim registrovanim osobama obolelim, odnosno umrlim od AIDS-a u periodu 1985–2012. godina svaka šesta osoba je bila uzrasta 15–29 godina.
U periodu 2008–2012. godina uočen je dvostruki porast učešća mladih uzrasta 20–29 godina među obolelima od AIDS-a (16% u 2012. godini prema 7,5% u 2008. godini).
Od početka epidemije, 1985. godine, Beograd je najteže pogođen HIV epidemijom (više od 70% svih registrovanih osoba inficiranih HIV-om živi u Beogradu, a upravo u glavnom gradu se i najveći broj osoba testira. Čak polovina svih dobrovoljnih savetovanja i testiranja na HIV tokom 2012. godine je realizovana u Beogradu – 4357 testiranih osoba tj. 51%).
Savetovalište za SIDU Zavoda za javno zdravlje Leskovac oformljeno je septembra 2002. godine.
U savetovalištu za SIDU Zavoda, rade dva epidemiologa, dr Jadranka Krasić i dr Zorana Kulić. Savetovalište ima zasebnu prostoriju u kojoj se obavlja rad.
Dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje može se obaviti svakodnevno u od 8 do 15h. Savetovanje i testiranje može se obaviti zajedno, ali se može uraditi i samo savetovanje bez testiranja. Testiranje je tokom cele godine besplatno.
Najveći broj savetovanih i testiranih je u 2012. godini (134) i 2011. godini (51).
Najveći broj savetovanih i testiranih je uzrasta 30-39 godina, a zatim 20-29 godina.
Najveći broj savetovanih i testiranih je u periodu obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE, 1. decembra.
Najveći broj savetovanih i testiranih kao razlog dolaska u svetovalište navodi rizični seksualni konakt.
Načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti
Dr Jadranka Krasić