24. OKTOBAR – MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV RAKA DOJKE

Šta je rak dojke?

Rak dojke je najčešći oblik raka dojke kod žena. U ovom veku od ove bolesti će oboleti svaka deseta žena. Rak dojke je vodeći uzrok smrti u ženskoj populaciji. Rak dojke nije samo jedna bolest, već predstavlja grupu bolesti. Javlja se onda kada ćelije dojkekoje oblažu kanaliće postanu zloćudne . Za razliku od dobroćudnih tumora, maligni tumori  su sačinjeni iz abnormalnih ćelija koje rastu bez normalnih konmtrolnih mehanizama i osvajaju normalno tkivo dojke. Ćelije raka dojke mogu da se šire i ban dojke u druge organe, tako se razvijaju metastaze opasne po život.

 

Šta ja mogu da učinim?

Rano otkrivanje i tretman pružaju najbolje šanse za izlečenje raka dojke. Kada je rak ograničen na dojku, stopa 5-godišnjeg preživljavanja je preko 95%.

 

Plan ranog otkrivanja u 3 faze:

• mesečni samopregled dojki od 20.godine života

• kliničkipregledi dojki od strane lekara najmanje svake 2 godine počev od 20.godine života, a svake godine preko 40.godine života

• skrining-mamografije, snimanje dojke na posebnom rendgen-aparatu za dojku, mamografu, na 2 godine kod žena starijih od 50 godina, kao i visoko rizičnoh žena  starih 40-50 godina. Žene mlađe od 40 godina sa slučajevima raka dojke u porodici ili drugim faktorima rizika, potrebu i učestalost mamografskih pregleda treba da dogovore sa svojim lekarom.

 

Samopregled dojke

Za uspešan smopregled dojke treba da poznajete normalno stanje svojih dojki. Samopregled dojke treba da obavljate jednom mesečno neposredno nakon menstrualnog ciklusa. 

 

Ukoliko ste u menopauzi, pregled obavljate istog dana svakog meseca.

 

Samopregledom dojke činite sebi svojevrstan poklon u pogledu zdravlja. On će Vam omogućiti da dobro upoznate svoje dojke i najbrže primetite eventualnu promenu koju ranije niste imali. Obraćanjem lekaru za bolesti dojke razjasnićete o čemu se radi. 

 

Većina promena u dojci je bezazlena, ali oprez je neophodan.

 

Da bi znali da prepoznate promene, morate upoznati normalno stanje (oblik, teklsturu i boju) svojih dojki

• Ispred ogledala, u stojećem stavu, ispravljenih ramena i podbočenom položaju ispitiju se veličina, oblik i boja dojki, simetričnost oblika dojki, odsustvo oteklina i drugih abnormalnosti

• Podignite ruke i potražite iste promene. Dok ste pred ogledalom, palcem i kažiprstom nežno stisnite bradavice da bi eventualno otkrili sekret. Sekret može biti beličaste, žućkaste boje ili sukrvičav

• Sledeći korak je pregled dojki u ležećem položaju. Desnom rukom opipava se leva dojka i obratno. Za opipavanje dojke koristite jagodice ispravljena tri prsta (kažiprst, srednji i domali), koriste se srednje jak pritisak i kružni pokreti prstiju.

• Važno je da opipavanjem pokrijete cele dojke, od ključne kosti do početka stomaka i od jedne do druge pazušne jame.

• Pregledanje dojke možete početi od bradavice, krećući se u sve većim koncentričnim krugovima ka spoljašnjim delovima dojke.

• Od značaja je i da za delove dojke neposredno ispod kože primenite blaži a za dublje strukture intenzivniji pritisak prstima.

• Konačno, pregledajte svoje dojke u stojećem ili sedećem položaju. Pregledanje je najpogodnije izvršiti nakon tuširanja, kada je koža vlažna i klizava.

Lekaru se odmah obratite ako primetite:

• neuobičajenu razliku u veličini i obliku dojki

• malu izraslinu ili čvorić na bilo kom delu dojke

• jamice na dojci, nabiranje, oteklinu

• da je došlo do promene položaja ili uvlačenja bradavice

• crvenilo, bolnu osetljivost, osip, oticanje dojke ili bradavice

• neuobičajen iscedak iz bradavice

Upamtite: većina otvrdlina/čvorića u dojci je dobroćudne prirode

 

Klinički pregled dojke

Klinički pregled dojke obavlja Vaš lekar tokom redovnih pregleda. Tokom kliničkih pregleda lekar ispituje veličinu, oblik i boju dojki, kao i pazušne jame. U slučaju da pregledom uoči neuobičajene promene, lekar treba da Vas uputi specijalisti za bolesti dojke.

 

Mamografija

Samopregled, klinički pregled i mamografija su danas najbolji put za rano otkrivanje raka dojke. Mamografski se rak dojke može otkriti u stadijumu kada još ne proizvodi kliničke znake i simptome.

 

Mamografija traje nekoliko minuta i koristi minimalne doze zračenja.

 

Počev od 50.godine života, mamografija se jednom u dve godine preporučuje svim ženama bez obzira na stepen rizika. Ženama sa visokim rizikom se mamografija preporučuje i ranije, u intervalima od 1 do 2 godine između 40 i 50 godina života.

 

Devojkama iznad 20 godina i ženama bez visokog rizika mlađim od 50 godina se preporučuju samopregled, klinički pregled bar jednom godišnje i ultrazvučni pregled dojke jer je hormonski aktivno tkivo dojke veoma gusto i nepogodno za mamografsko snimanje.

 

Da li sam izložena riziku za rak dojke?

Jednostavne činjenice da ste žena i da starite izlažu Vas određenom nivou rizika. Uz to, postoje i drugi faktori rizika. Prisustvo više faktora rizika ne znači da ćete dobiti karcinom dojke, to znači da su Vam šanse da obolite nešto veće negokod drugih žena.

 

Šta uzrokuje rak dojke?

Uzroci nisu u potpunosti poznati. Ipak, postoje određeni faktori rizika koje možete kontrolisati i drugi na koje ne možete uticati.

 

Faktori na koje možete uticati

• prvo dete nakon 30.godine

• namerni prekid trudnoće pre prvog rođenog deteta

• nedojenje

• uzimanje kontraceptivnih pilula 5 i više godina, kao i lečenje steriliteta hormonima bez kontrole njihovog nivoa u krvi

• gojaznost nakon klimaksa

• suzbijanje simptoma klimaksa hormonskim preparatima

• izlaganje većim količinama zračenja

 

Faktori na koje ne možete uticati

• starenje

• rak dojke u prošlosti

• slučajevi raka dojke u porodici

• nasleđeni mutirani gen za karcinom dojke BRCA1 ili BRCA2

• prva menstruacija pre 12.godine života

• menopauza nakon 55.godine

• izmenjene ćelije dojke viđene citološkim pregledom uzorka tkiva ili sekreta iz dojke

 

Najboji način da se zaštitite od karcinoma dojke je:

• dobro upoznajte svoje dojke

• sa svojim lekarom porazgovarajte o proceni rizika i zdravlju dojki

• u konsultaciji sa specijalistom za dojku procenite sopstveni rizik za rak dojke

• utičite na faktore rizika koje možete menjati ili ih izbegnite

• redovno se javljate na preventivne preglede

 

Preporuke za žene sa većim rizikom za rak dojke:

• češći klinički pregledi uz mamografiju jednom godišnje

• uzimanje antiestrogena tamoksifena u cilju smanjenja rizika

• profilaktička ili preventivna mastektomija ili ooforektomija u cilju smanjenja rizika

• učestvovanje u studijama hemioprevencije

 

Dijagnoza oboljenja dojke

Kakva je razlika između skrininga i dijagnoze oboljenja dojke?

Skrining test se obavlja redovno i onda kada nije došlo ni do kakvih neuobičajenih simptoma. Dijagnostičke procedure se sprovode po javljanju sumnjivih znakova i simptoma.

 

Dijagnostička mamografija

Svaki mamogram se poredi sa ranijim snimcima dojke radi utvrđivanja eventualnih promena. Ukoliko mamogram ukaže na potrebu, sprovode se i druge dijagnostočke procedure.

 

Ultrazvuk

Ultrazvučnim pregledom mogu se razlikovati ciste ispunjene tečnošću od čvrstih otvrdlina u dojci. Ispitivanje je bezbolno i bezbedno i obavlja se prevlačenjem ultrazvučne sonde preko specijalnim gelom premazanih dojki. Ultrazvuk dojke je pogodan za praćenje dobroćudnih promena i kontrolu zdravlja dojki.

 

Biopsija

Biopsija podrazumeva uzimanje uzoraka tkiva dojke. Tokom procedure lekar uzima uzorak tkiva iglom ili skalpelom. Tkivo se ispituje mikroskopski i pregleda na prisustvo karcinoma ili prekanceroznih ćelija. Biopsija generalno nije bolan, ali možete osećati neugodnost.

Biopsija je jedini način da se odredi da li je promena dobroćudne ili zloćudne prirode. Važno  je da znate fa je 4 od 5 biopsiranih otvrdlina dobroćudne prirode.

 

Pitanja koja možete postaviti svom lekaru

• Koji tip biopsije preporučujete i zašto?

• Na koji način će se biopsija izvesti?

• Koliko biopsija traje?

• Koje su moguće propratne pojave?

• Kada ću saznati rezultate?

• Kada ću moći da se vratim redovnom životu?

 

Vrsta raka dojke

Postoji nekoliko vrsta raka dojke, oni se najšire klasifikuju u dve grupe:

 

In situ i invazivni karcinom dojke.

• In situ karcinom podrazumeva da se abnormalni rast ćelija zadržava unutar zidova kanalića ili režnjeva dojke. Ovi karcinomi često se nazivaju prekarcernoznim stanjima zbog toga što se mogu razviti u invazivni karcinom ili povećavaju rizik za nastanak ovog karcinoma. In situ karcinomi dok su u tom obliku nemaju sposobnost zahvatanja normalnog tkiva dojke niti metastaziranja.

• Invazivni karcinom podrazumeva širenje abnormalnog rasta ćelija u okolna tkiva. Invazivni karcinomi dojke često metastaziraju, tj. maligne ćeije iz tkiva odlaze u druge organe. Najčešća mesta metastaziranja su limfni čvorovi, pluća, jetra,kosti i mozak.

 

Centar za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac