Imajući u vidu da je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za Evropski region, približno 31% stanovnika starog kontinenta starijih od 15 godina nedovoljno fizički aktivno, ne čudi procena da se upravo fizička neaktivnost smatra odgovornom za čak oko milion smrtnih ishoda u Evropi svake godine.
Tekovine modernog društva i ubrzan tehnološki razvoj doneli su, globalno, boljitak u mnogim oblastima života i rada, ali su, s druge strane, uslovili, sa fiziološkog aspekta posmatrano, promene životnih stilova koje se izrazito negativno odražavaju na zdravlje ljudi. Ovo se odnosi, pre svega, na sedentaran način života koji postaje dominantno prisutan u svim slojevima društva i svim uzrasnim kategorijama. Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini 43,6% stanovnika bavilo se poslom koji podrazumeva dugotrajno sedenje, za razliku od prethodnih istraživanja kada je ovaj procenat bio značajno niži – 2006. godine 31,1% , a 2000. godine 25,2%. Rezultati su pokazali da je stil života koji karakteriše sedenje, u našoj zemlji više zastupljen među ženama (48,3%) nego među muškarcima (38,7%).
Stanovnici Srbije u proseku sede čak pet sati dnevno, a u tome prednjače stanovnici Beograda (5,8 sati), žitelji gradskih naselja (5,3 sata), mlađe osobe uzrasta 15-24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati).
Globalna inicijativa za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti pokrenuta je 2002. godine, od strane Svetske zdravstvene organizacije. Od tada, širom planete, svakog 10. maja, ovaj dan se obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja“. Ovaj datum ima za cilj da ukaže na važnost redovnog upražnjavanja umerene fizičke aktivnosti bez obzira na sadržaj, mesto ili vreme, uz uvažavanje zdravstvenog stanja svakog pojedinca, ali i svih uzrasnih, polnih, verskih, rasnih, socijalnih i etničkih različitosti.
Postoje, srećom, gotovo svima dozvoljene i dostupne aktivnosti, poput hodanja, vožnje bicikla, plivanja ili plesa, koje ukoliko se upražnjavaju redovno donose velike koristi za celokupno zdravlje: smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i pojedinih vrsta raka, pomažu u kontroli telesne mase, a istovremeno imaju blagotvoran uticaj na mentalno zdravlje, smanjujući rizik od anksioznosti i depresije. Ništa manje bitna je i socijalna dimenzija svih ovih aktivnosti – uz njih se širi mreža prijatelja i stvara osećaj pripadnosti. Svako životno doba nosi svoje zahteve i izvesna ograničenja, ali mogućnost za neki oblik aktivnosti uvek postoji . Biti fizički aktivan temelj je zdravog i pravilnog rasta i razvoja, odskočna daska za očuvanje i unapređenje zdravlja zarad dostizanja maksimalnih ličnih potencijala i ulaznica za srećnu i ispunjenu starost.
Na kraju, da rezimiramo…
10 važnih činjenica o fizičkoj aktivnosti koje bi trebalo da znate
Fizička aktivnost smanjuje rizik od obolevanja.
Redovna fizička aktivnost održava telo zdravijim.
Fizička aktivnost i sport NISU ISTO!
Umerena do intenzivna fizička aktivnost takođe donose zdravstvene benefite.
Za decu i mlade uzrasta od 5 do 17 godina preporučuje je 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana.
Za odrasle, starosti od 18 do 64 godina, preporučuje se 150 minuta umereno jake fizičke aktivnosti nedeljno.
Osobe starije od 65 godina MOGU i TREBA redovno da vežbaju, uz prilagođavanje vrste i intenziteta aktivnosti stepenu pokretljivosti i zdravstvenom stanju.
Ove preporuke primenjive su na sve kategorije društva, bez obzira na pol, materijalni status, na versku, rasnu ili etničku pripadnost.
I MALO fizičke aktivnosti bolje je od NIMALO!
Podržavajuće okruženje i zajednica veliki su podsticaj stanovništvu da bude fizički aktivno.