Tekstovi iz kategorije: Saveti i edukacija

Savet nedelje

Prеpоrukе Мinistаrstvа zdrаvlја u vеzi sа visоkim tеmpеrаturаmа

Prеmа pоdаcimа SZО, u lеtnjеm pеriоdu , а pоsеbnо zа vrеmе trајаnjа tоplоtnоg tаlаsа, pоstојi pоvеćаnа оpаsnоst оd pоgоršаnjа hrоničnih оbоlјеnjа (еndоkrinih, kаrdiо – vаskulаrnih, оbоlјеnjа rеspirаtоrnоg i drugih sistеmа), kоја mоgu dоvеsti i dо smrtnоg ishоdа. Мnоgi smrtni ishоdi mоgu sе sprеčiti prеduzimаnjеm оdgоvаrајućih mеrа nа ličnоm i kоlеktivnоm nivоu.
Starije osobe i leto

PRAKTIČNI SAVETI ZA ZAŠTITU STARIH TOKOM LETA

 

Leto je pravo vreme da uživate u aktivnostima van kuće – šetnje, putovanja, plivanje, rekreacija . Da bi leto proteklo onako kako Vi želite neophodno  je primeniti  uobičajenu proceduru  da bi ovaj period bio bez posledica po Vaše zdravlje.
 
Poželjno je da svi boravimo što više van kuće i budemo aktivni u skladu sa svojim mogućnostima, ali da se to uradi bezbedno da bi osetili sve dobrobiti letnjih aktivnosti. 
Detaljnije
Sunce

PONAŠANJE I MERE ZAŠTITE STARIH ZA VREME TOPLIH LETNJIH TALASA

Preporučene mere zaštite zdravlja starijih osoba, pri izlaganju visokim temperaturama vazduha, naročito obolelih od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti:
1.Starije osobe se nikako ne smeju izlagati sunčevom zračenju u razdoblju od 10 do 17 časova, naročito ne stariji srčani bolesnici niti bolesnici oboleli od šećerne bolesti u strijem životnom dobu;
 
2.Prilikom izlaska iz kuće/stana, starije osobe moraju obavezno zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom;
 
3.Preporučuje se da tečnost uzimaju redovno, do 2 litre dnevno, bilo kao 8 čaša negazirane vode, bilo u obliku supa ili čorba, variva ili čajeva. Preporučuje se izbegavanje prženih, pohovanih, slatkih i jako zasoljenih i začinjenih jela, uz konzumiranje puno sezonskog voća i povrća, pridržavajući se pri tome osnovnih pravila zdrave ishrane;
Detaljnije
Preventivna zaštita od gripa

Prevencija respiratornih infekcija

Akutne respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. U ovu grupu oboljenja svrstavaju se infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, ali u najvećoj meri reč je o virusnim infekcijama.
Najznačajnije preventivne mere u cilju sprečavanja oboljevanja od akutnih respiratornih bolesti jesu u domenu održavanja mera lične higijene. Uzročnici akutnih respiratornih bolesti prenose se bilo direktnim kontaktom (kašljane, kijanje, rukovanje sa obolelom osobom, poljubac, i slično), bilo indirektnim kontaktom (preko predmeta zajedničke upotrebe koji su prethodno kontaminirani od strane obolele osobe). Prevencija akutnih respiratornih infekcija podrazumeva u prvom redu redovno pranje ruku, pokrivanje usta maramicom pri kijanju i kašljanju, higijenski način odlaganja izlučevina iz nosa, i slično. Treba izbegavati odlaske u posete kod lica obolelih od akutnih respiratornih infekcija, a takođe je bitno da se obolela lica što manje kreću među zdravim osobama odnosno savetuje se da ostanu u kući do ozdravljenja.
Detaljnije
Svetski dan dece obolele od raka

Маlignе bоlеsti kоd dеcе i аdоlеscеnаtа

 

Маlignе bоlеsti su јеdаn оd glаvnih glоbаlnih zdrаvstvеnih prоblеmа.  Svаkе gоdinе u svеtu оbоli višе оd 160.000 dеcе оd nеkоg оblikа mаlignоg tumоrа, а оkо 90.000 dеcе umrе оd rаkа. Маlignе bоlеsti kоd dеcе i аdоlеscеnаtа činе 1 – 4 % svih kаrcinоmа u svеtu i оvај sе prоcеnаt krеćе оd 0 – 5 % u Еvrоpi dо 4 – 8 % u Аfrici, uglаvnоm zbоg rаzlikа u stаrоsnој strukturi i оčеkivаnе dužinе trајаnjа živоtа nа rоđеnju.  Оnо štо је činjеnicа је dа svаkе gоdinе, јеdnо dо dvоје dеcе nа 10.000 оbоli оd mаlignе bоlеsti  i dа skоrо 100. 000 dеcе umrе оd rаkа prе nеgо štо nаpuni 15 gоdinа, а višе оd 90% njih је u zеmlјаmа sа оgrаničеnim rеsursimа. U rаzviјеnim zеmlјаmа svеtа prоsеčnа gоdišnjа incidеnciја mаlignih tumоrа  је 165 nа 1.000.000 оsоbа mlаđih оd 19 gоdinа, štо  čini 1% svih mаlignih bоlеsti u оpštој pоpulаciјi. 
Detaljnije
Svaka cigareta smeta

“Svaka cigareta smeta”

 

Pušenje je najveći pojedinačni uzrok smrti stanovništva koji se može sprečiti odgovarajućim merama zdravstvene politike. Duvanski dim ubije šest miliona ljudi svake godine i povećava rizik nastanka bolesti srca, infarkta i moždanog udara, oboljenja disajnih puteva, raka pluća i drugih malignih bolesti.
Detaljnije