SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA 10. SEPTEMBAR

” RADIMO ZAJEDNO KAKO BI SE PREDUPREDILO SAMOUBISTVO”

Prevencija samoubistva i dalje ostaje sveprisutni izazov. Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među ljudima svih uzrasnih dobi. Odgovorno je za preko 800.000 smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi. U Srbiji je stopa samoubistva iznosila 13,5/100.000 stanovnika 2018. godine, odnosno 949 slučajeva (720 muškaraca i 229 žena). Činjenica da je stopa koja se trenutno beleži i dalje značajno iznad evropskog proseka, ukazuje na potrebu da se preventivni programi primenjuju u svim mogućim aspektima.

Svaki gubitak života predstavlja gubitak nečijeg partnera, deteta, roditelja, prijatelja ili kolege. Na svako samoubistvo dolazi oko 135 ljudi koji pretrpe intenzivan bol ili su na drugi način pogođeni. To čini 108 miliona ljudi godišnje koji su duboko pogođeni suicidnim ponašanjem. Suicidno ponašanje uključuje izvršeno samoubistvo, ali i suicidno razmišljanje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo dolazi 25 ljudi koji ga pokušaju  i mnogo više onih koji imaju ozbiljna razmišljanja o suicidu.

Samoubistvo je rezultat konvergencije genetskih, psiholoških, socijalnih, kulturoloških i drugih rizičnih činilaca, ponekad udruženih sa iskustvom traume i gubitka. Ljudi koji oduzmu sebi život predstavljaju neujednačenu grupu, sa jedinstvenim, složenim i višestrukim uzročnim uticajima koji prethode samom završnom činu. Takva heterogenost predstavlja izazov za stručnjake koji se bave prevencijom samoubistva. Ovi izazovi se mogu prevazići usvajanjem pristupa u prevenciji.

Sprečavanje samoubistva je često moguće i bilo ko može biti ključan u tome. Može se uticati na promenu okolnosti kao član zajednice – kao nečije dete, prijatelj, kolega ili komšija. Mnogo je stvari koje možete učiniti svakog dana. Možete uticati na povećanje svesnosti o ovoj temi, edukovati sebe ili nekog drugog o uzrocima i upozoravajućim znacima samoubistva, pokazati saosećanje i brigu za one koji su pod određenim rizikom u vašoj zajednici, preispitati predrasude o samoubistvu, suicidalnom ponašanju i problemima sa duševnim zdravljem i deliti sopstvena iskustva.

Potreban je izuzetan napor da se spreče samoubistva. Ali ishod ovog truda je trajan, održiv i može imati ogroman uticaj, ne samo na one koji su pod rizikom, već i na njihove bližnje, kolege i celo društvo. Moramo nastojati da razvijamo na činjenicama zasnovane mere prevencije samoubistva, koje dosežu do svih ljudi kojima su potrebne. Udruživanje snaga je od najveće važnosti u ovoj prevenciji.

Šta možete da uradite?

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.

Stavite se u poziciju te osobe i  to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.

Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi.  To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.

Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.

Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.

Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.

Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.

Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.

Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da na zemlji gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se nemojte ustručavati i ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Za kraj, evo nekih rečenica koje vam mogu pomoći u razgovoru sa osobom za koju brinete da razmišlja o samoubistvu:

• “Čini mi se da si u poslednje vreme tužan i nesrećan.”
• “Kako se osećaš?”
• “Da li ti se nekada čini da ti je toliko teško da ti nikad neće biti bolje?”
• “Da li razmišljaš o smrti?”
• “Da li razmišljaš o samoubistvu?”
• “Kako bi to uradio?”
• ”Kada si planirao da to uradiš?”
• ”Da li bi želeo da ti neko pomogne da nađeš drugi način da izađeš iz te teške situacije?”

Kome se možete obratiti za pomoć?

Pored toga što slušanjem i podrškom možete mnogo da pomognete osobi, dobro je znati koje organizacije mogu takođe da pruže pomoć – kako osobi koja je suicidalna, tako i vama samima. Za pomoć se možete obratiti:

• svom lekaru
• nastavniku
• školskom psihologu
• psihoterapeutu
• specijalističkoj ustanovi kao što je Služba za psihijatriju OB u Leskovcu

U svakom slučaju, recite nekom iz svoje okoline da imate problem.
U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva (u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević), na telefon: 011/7777-000, kao i u Centru za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva „Srce“, na telefon 0800/300-303 (svakog dana od 17 do 22 časa), putem e-mail-a: vanja@centarsrce.org.rs ili chat-a na: www.centarsrce.org.