Jedan od 100 smrtnih slučajeva u svetu posledica je samoubistva. Samoubistvo može uticati na svakog od nas. Svako samoubistvo je poražavajuće i ima dubok uticaj na one oko njih. Međutim, podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem dobro obaveštenih akcija, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta. Svetski dan prevencije samoubistava prilika je za podizanje svesti o samoubistvu i promovisanje akcija kroz proverena sredstva koja će smanjiti broj samoubistava i pokušaja samoubistva na globalnom nivou.
„Stvaranje nade kroz aktivnosti u zajednici“ je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da svima nama ulije poverenje i svetlost; da naši postupci, bez obzira koliko veliki ili mali, mogu pružiti nadu onima koji se bore. Sprečavanje samoubistva je često moguće i vi ste ključni igrač u njegovoj prevenciji. Kroz radnju možete nekome učiniti razliku u njegovim najmračnijim trenucima – kao član društva, kao dete, kao roditelj, kao prijatelj, kao kolega ili kao komšija. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom.
Samoubilačke misli su složene. Faktori i uzroci koji dovode do samoubistva su brojni i složeni. Nijedan pristup ne funkcioniše podjednako za sve. Ono što znamo je da postoje određeni faktori i životni događaji koji mogu učiniti nekoga senzitivnijim na samoubistvo, a stanja mentalnog zdravlja, poput anksioznosti i depresije, takođe mogu doprineti. Ljudi koji imaju samoubilačke misli mogu sebe doživeti kao da su zarobljeni ili kao teret za svoje prijatelje, porodicu i one oko sebe, pa se stoga osećaju kao da su sami i nemaju druge mogućnosti. Pandemija KOVID-19 doprinela je povećanju osećaja izolacije i ugroženosti. Stvarajući nadu kroz aktivnosti u zajednici, možemo signalizirati ljudima koji imaju samoubilačke misli da ima nade i da nam je stalo i želimo ih podržati.
Svakome možete pomoći i pružiti nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi imamo ulogu u sprečavanju samoubistva, ne bitno da li je ona mala ili velika. Možda nikada nećemo saznati kome smo i koliko pomogli i šta čini tu razliku između uloga. Svi možemo doći i pitati nekoga koga poznajemo kako se oseća i da li ima neki problem. Ne morate imati rešenja ili govoriti nekome šta da radi, ali jednostavno odvajanje vremena i prostora da saslušate nekoga o njegovim problemima ili samoubilačkim mislima može mu pomoći. Kratki razgovori mogu spasiti živote i stvoriti osećaj bliske povezanosti i nade u nekome ko se možda bori.
Stigma je glavna prepreka u traženju pomoći. Promena naracije o samoubistvu kroz promociju nade, može stvoriti saosećajnije društvo u kome će se oni, kojima je potrebno, osećati ugodnije u traženju pomoći. Svi možemo učiniti nešto da živimo u svetu u kojem je samoubistvo prepoznato i svi možemo učiniti nešto kako bismo to sprečili.
Iskustva i priče ljudi sa doživljenim samoubistvom u bliskom okruženju, mogu biti izuzetno moćni u pomaganju drugima da bolje razumeju samoubistvo kao i u podsticanju ljudi da posegnu da podrže nekoga, a pojedincima da sami potraže pomoć. Veoma je važno da osoba koja priča svoju životnu priču o pokušaju samoubistva, zna kako to da učini na način koji je siguran i za nju samu kao i za one koji slušaju tu priču. Lične priče o pojedinačnim iskustvima značajnog emocionalnog stresa, suicidalnim razmišljanjima ili pokušajima, te iskustvima oporavka, mogu ulivati nadu drugima da iako prolaze kroz periode problema ili krize, postoji rešenje. Pojedinci koji dele iskustva da su ožalošćeni zbog samoubistva u svom bližem okruženju i kako žive svoju „novu normalnost“, mogu pomoći drugima koji su doživeli samoubilački gubitak da shvate posledice samoubistva i veruju u to da će moći da prežive i sa gubitkom.
Tokom 2019. godine na Jabančkm krugu je bilo 29 slučaja samoubistava od kojih je 58,62% izvršeno vešanjem, davljenjem i gušenjem, češće kod muškaraca. U toku 2020. godine bilo je isto 29 samoubistava i 62,06% izvršeno vešanjem, davljenjem i gušenjem. U periodu 2021 godine do današnjeg dana bilo je 21 samoubistava.
Samoubistvo može uticati na svakog od nas i da podizanjem svesti, smanjenjem stigme oko samoubistva i podsticanjem dobro obaveštenih akcija, možemo smanjiti slučajeve samoubistava širom sveta.
„STVARANjE NADE KROZ AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI“ je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da svima nama ulije poverenje i svetlost; da naši postupci, bez obzira koliko veliki ili mali, mogu pružiti nadu onima koji se bore.
Sprečavanje samoubistva je često moguće i VI ste ključni igrač u njegovoj prevenciji. Svi možemo odigrati ulogu u pružanju podrške onima koji doživljavaju samoubilačku krizu ili onima koji su ožalošćeni samoubistvom.
Na mentalno zdravlje u mnogome je u poslednje dve godine uticala i pandemija koronavirusa.
Pojedine zemlje poput Japana i Kazahstana beleže porast broja samoubistava. Međutim, stanje u Srbiji je iz podataka Republičkog zavoda za statistiku, Srbija ima pad stope suicida, prošle godine, kada smo se suočavali sa pandemijom, stopa suicida je od 1.444 smanjena na brojku od 895, međutim, kada se radi o mentalnom zdravlju za nas nema stajanja i tu i dalje treba da se rešavaju problemi.
Iako je stopa suicida u svetu u porastu, u Srbiji je u padu.
Suicid je nešto što se ne dešava za koji minut, samo realizacija da, ali ubilačka ideja se rodi mnogo pre nego što se izvrši samoubistvo.
Brojevi službi za prevenciju samoubistva i pomoći u mentalnom zdravlju su:
SOS linija za prevenciju samoubistva: 0800-309-309
- Izvor: https://www.iasp.info/wspd2021/
- Izvor: Centar za biostatistiku i informatiku Zavoda za javno zdravlje Leskovac