„Planeta protiv plastike“
Ovogodišnja tema „Planeta protiv plastike“ ističe alarmantne statistike: svake godine na planeti proizvedemo preko 380 miliona tona plastike, od koje je polovina namenjena jednokratnoj upotrebi. Cilj nam je da do 2040. godine smanjimo proizvodnju plastike za 60%, čime bi se znatno umanjilo njeno negativno delovanje na prirodu
Dodatno, procenjuje se da će, ukoliko se trenutni trendovi nastave, do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego riba po težini. Istraživanja pokazuju da mikroplastika već kontaminira gotovo sve izvore pitke vode širom sveta, što predstavlja ozbiljan rizik za zdravlje ljudi.
Najnovija istraživanja pokazuju da svake godine u prirodu dospe oko 11 miliona tona plastike. To veoma šteti morskom okruženju i ugrožava različite vrste života u moru.
Razorne posledice ljudske delatnosti prisutne su u svim delovima planete u vidu:
- rastuće temperature koje podstiču degradaciju zemljišta,
- promena obrazaca padavina i pojave prirodnih katastrofa,
- povećanje ekstremnih vremenskih događaja,
- nesigurnosti hrane i vode usled ograničene dostupnosti zdravstveno bezbedne hrane i vode za piće,
- ekonomskih poremećaja.
Godine 2009. godine Generalna skupština UN donela je Rezoluciju A/RES/63/278, težeći da istakne globalni značaj obeležavanja ovog datuma, u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.
Kampanja skreće pažnju na štetne efekte plastike u našoj okolini – šteti ljudskom i morskom zdravlju, zatrpava plaže, začepljuje tokove otpada i deponije i time osnažuje ljude da naprave razliku i da prestanu da zagađuju planetu plastikom.
Da bi se postiglo smanjenje od 60% do 2040. godine, planirani su sledeći ciljevi:
- promovisanje široke javne svesti o šteti koju plastika nanosi zdravlju ljudi, životinja i celokupnom biodiverzitetu i zahteva da se sprovedu dodatna istraživanja o njenim zdravstvenim implikacijama, uključujući objavljivanje svih informacija u vezi sa njegovim efektima u javnost;
- brzo ukidanje sve plastike za jednokratnu upotrebu do 2030. godine i postizanje ove obaveze postupnog ukidanja u Ugovoru Ujedinjenih nacija o zagađenju plastikom 2024. godine;
- potpuno okončanje proizvodnje svih oblika plastike, uključujući i modnu industriju,
- ulaganje u inovativne tehnologije i materijale za izgradnju sveta bez plastike.
PLASTIKA
Proizvodnja plastike je sada porasla na više od 380 miliona tona godišnje. U poslednjih deset godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku, sa planiranim dodatnim ubrzanjem proizvodnje u budućnosti.
Više od 500 milijardi plastičnih kesa se proizvede godišnje, odnosno milion kesa u minuti. Mnoge plastične kese, iako se koriste svega nekoliko minuta, zagađuju okolinu, jer im je period raspadanja veoma dugačak. Čak i nakon što se plastika raspadne, ona ostaje kao mikroplastika, sitne čestice koje prožimaju svaki deo života na planeti.
PROIZVODNJA ODEĆE
Industrija „brze“ mode godišnje proizvede preko 100 milijardi odevnih predmeta. Prekomerna proizvodnja i prekomerna potrošnja transformisali su industriju, što je dovelo do, praktično, jednokratne upotrebe mode. Ljudi sada kupuju 60% više odeće nego pre 15 godina, ali svaki predmet se čuva dvostruko kraće.
Procenjuje se da se u modnoj industriji godišnje stvori 92 miliona tona tekstilnog otpada. Otprilike 85% odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo 1% se reciklira. Skoro 70% odeće je napravljeno od plastike (uglavnom poliestera), odnosno od sirovina nafte, što dovodi do oslobađanja opasnih mikrovlakana prilikom pranja i kontinuiranog doprinosa dugoročnom zagađenju na deponijama. Jedan od ciljeva očuvanja planete Zemlje je i promene ka održivim praksama u nabavci, proizvodnji, distribuciji, marketingu i potrošnji odeće.
Ove godine, Dan planete Zemlje obeležavamo u okviru UN dekade za restauraciju ekosistema. Restauracijom oštećenih ekosistema moguće je efikasno boriti se protiv klimatskih promena, siromaštva i masovnog izumiranja vrsta. Zdravi ekosistemi su temelj za zdravu planetu i zdrave ljude.Suočeni sa ekološkim izazovima kao što su klimatske promene i gubitak biodiverziteta, neophodno je usmeriti se ka održivijoj ekonomiji. To podrazumeva usvajanje strategija koje ne samo da smanjuju emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, već i omogućuju adaptaciju na već postojeće klimatske promene.
Da bi se postigli postavljeni ciljevi, ključno je vršiti pritisak na vlade da usvoje politike koje će ograničiti industriju tzv. brze mode, koja često koristi sintetičke materijale poput poliestera, jednog od glavnih izvora plastičnog otpada.
Takođe, važno je podsticati kompanije da investiraju u razvoj inovativnih, održivih materijala koji bi mogli zameniti upotrebu plastike u tekstilnoj industriji.
Kako pojedinci mogu doprineti smanjenju plastike
Pored globalnih i političkih inicijativa usmerenih na smanjenje plastičnog zagađenja, lični izbori i akcije svakog pojedinca takođe igraju ključnu ulogu. Evo nekoliko jednostavnih, ali veoma efikasnih načina na koje možete doprineti:
- Izbegavanje jednokratne plastike: Odlučite se da ne koristite proizvode namenjene za jednokratnu upotrebu, kao što su plastične čaše, tanjiri i slamčice. Umesto toga, birajte alternative koje se mogu višestruko koristiti, čime direktno smanjujete potrošnju plastike.
- Nošenje sopstvenih posuda za hranu u restorane: Kad god je to izvodljivo, ponesite svoje višekratne posude za hranu kada jedete u restoranima ili naručujete hranu za poneti. Ovaj potez pomaže u smanjenju potrebe za plastičnim ambalažama koje restorani obično koriste.
- Korišćenje višekratnih boca za vodu i torbi: Zamenite plastične boce i torbe za jednokratnu upotrebu sa onima koje se mogu ponovo koristiti. Ova promena ne samo da umanjuje količinu plastičnog otpada, već i podstiče zdravije i ekonomičnije životne navike.
- Povećanje svesti je prvi korak ka donošenju odluka o tome kako stvoriti zdravije okruženje. Svaka osoba može doprineti promenama.Postoji mnogo načina kako se može pomoći u očuvanju naše Planete:
- koristiti vreće za višekratnu upotrebu,
- smanjiti/izbaciti iz upotrebe plastiku za jadnokratnu upotrebu,
- sortirati otpad da bi mogao da se reciklira,
- koristiti sredstva za održavanje higijene koja ne oštećuju okolinu,
- smanjiti/izbaciti iz upotrebe pesticide,
- kupovati proizvode iz organske proizvodnje,
- smanjiti konzumaciju mesa,
- kupovati lokalnu hranu,
- gasiti svetlo u prostoriji u kojoj se ne boravi,
- koristiti energiju koja ne ugrožava okolinu
- i drugo https://www.earthday.org/earth-day-tips/
Iako se Dan planete Zemlje obeležava jednom godišnje, izazovi sa kojima se suočavamo zahtevaju stalnu akciju. Neophodna je globalna saradnja kako bi se ostvarile značajne promene u smanjenju plastičnog zagađenja i zaštiti našeg okruženja. Svetski lideri moraju raditi rame uz rame sa građanima sveta u borbi protiv plastičnog zagađenja koje ugrožava našu planetu.
Svaki dan nam pruža priliku da doprinesemo zdravijem i održivijem okruženju. Dan planete Zemlje je više od godišnjeg događaja; to je poziv na obnovu naše posvećenosti očuvanju Zemlje. Sa zajedničkim naporima i odlučnim akcijama, možemo stvoriti bolju budućnost za sve generacije koje dolaze.