SVETSKI DAN BUBREGA, 2023. GODINE
“Zdravlje bubrega za sve – pripremamo se za neočekivano, podržavamo ugrožene“
Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Ove godine, Svetski dan bubrega obeležava se 9. marta 2023. godine pod sloganom “Zdravlje bubrega za sve – pripremamo se za neočekivano, podržavamo ugrožene“. Ovogodišnja kampanja obeležavanja Svetskog dana bubrega je praćena sloganom „Pripremamo se za neočekivano, podržavamo ranjive“ i podiže svest o značaju adekvatne pripreme zdravstvenih službi i pacijenata sa hroničnim nezaraznim bolestima, posebno bubrežnim, za sve izazove koje sa sobom nose moguće katastrofe.
Različiti katastrofalni događaji, bilo lokalni (zemljotres, poplave, rat, ekstremne vremenske prilike) ili globalni (pandemija COVID-19) utiču na uslove života i funkcionisanje zajednice u celini uzrokujući mnogobrojne posledice po zdravlje, život ljudi, ekologiju i ekonomiju. Ovim poremećajima su posebno pogođene osobe sa hroničnim bolestima, od kojih bubrežni bolesnici čine više od 850 miliona ljudi širom sveta, zbog otežanog pristupa odgovarajućim dijagnostičkim uslugama, lečenju i nezi.
Poznato je da su hronične nezarazne bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, rak, hipertenzija, hronične bolesti pluća i hronične bolesti bubrega, vodeći uzroci smrti i invaliditeta širom sveta, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom. U vanrednim situacijama, ove zajednice su među najugroženijima zbog stalnih zahteva za dosledno koordinisanom zdravstvenom zaštitom, koja je često doživotna i koja podrazumeva kompleksno i kontinuirano lečenje. Bez adekvatne dijagnostike i lečenja koji bi sprečilo progresiju hroničnih bolesti bubrega i napredovanje bolesti do otkazivanja bubrega, potrebe za spasonosnim skupim tretmanima dijalize i transplantacije bi bile povećane.
Pandemija COVID-19 je pružila jasan primer izazova sa kojima se suočavaju sistemi zdravstvene zaštite u pružanju osnovnih zdravstvenih usluga pacijentima sa hroničnim nezaraznim bolestima. Iako su se zdravstvene službe borile da obezbede pristup novoobolelima radi dijagnostike, lečenja i nege, ova ranjiva populacija se u tom periodu suočavala sa različitim problemima: rizikom od infekcije prilikom poseta zdravstvenim ustanovama, zbog smanjenja kapaciteta u pružanju zdravstvenih usluga i politike zaključavanja, u nekim slučajevima i otkazivanjem zdravstvene zaštite koja nije povezana sa COVID-19.
Pandemija COVID-19 je pogoršala već nedovoljnu globalnu političku zdravstvenu posvećenost. Hronične nezarazne bolesti se često pogrešno percipiraju kao posledica lošeg načina života. Neadekvatnu politiku prati i nedovoljno izdvajanje sredstava za javno zdravlje, sa fokusom na kontrolu umesto na prevenciju ovih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronična respiratorna bolest su bolesti koje se prepoznaju kao najznačajnije u ovoj grupi iako se procenjuje da se 55% globalnog opterećenja hroničnim nezaraznim bolestima pripisuje bolestima van ove grupe, kao što je bolest bubrega. Štaviše, opterećenje navedenim bolestima je pojačano u prisustvu bolesti bubrega, koje često koegzistiraju.
Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, 1 od 10 odraslih ljudi u svetuboluje od HBB, a ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Rano otkrivanje bolesti bubrega omogućava pravovremenu negu i lečenje kako bi se sprečili napredovanje bolesti i umiranje, a poboljšala isplativost lečenja i održivost. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine u svetu.
Kada je reč o hroničnoj bolesti bubrega (HBB), postoji jaz u znanju koji je vidljiv na svim nivoima zdravstvene zaštite. Zajednica – Prepreke ka boljem razumevanju značaja zdravlja bubrega uključuju složenu prirodu informacija o bolesti bubrega, nisku osnovnu svest, ograničenu zdravstvenu pismenost kao i ograničenu dostupnost informacija o HBB i nedostatak spremnosti za učenje. Zdravstveni radnik –Prepreka koju treba prevazići kako bi se obezbedila veća svest o značaju zdravlja bubrega je fokusiranje na edukaciju lekara, pošto su oni zaduženi za zdravlje pacijenata. Kreatori politike u oblasti javnog zdravlja predstavljaju HBB kao globalnu pretnju po javno zdravlje, ali obično nije prioritet s obzirom da se akcenat programa borbe protiv nezaraznih bolesti pretežno koncentriše na četiri vrste najčešćih hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) – kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes i hronične respiratorne bolesti. Ovaj raskorak u prioritetima lečenja HNB otežava borbu protiv bolesti bubrega i povećava smrtnost od ove bolesti.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija).
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javno-zdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja bubrega (N00-N19 prema MKB 10) se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, od kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije. Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini, od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije.
Osobe kod kojih je postavljena dijagnoza bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi, suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenom sposobnošću da učestvuju u svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije, kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.
Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je usmeren na produženje njihovog života. Ovaj pristup koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Takođe, nedostaje značajno uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da pacijenti često doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju.
Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:
- Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi se ostvarili željeni zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi koji su za njih značajni i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, poseduju neophodno znanje kako bi mogli da učestvuju sa lekarima u zajedničkom donošenju odluka, kao i da razviju veštine za efikasno upravljanje svojom hroničnom bolešću.
- Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i efikasnu komunikaciju.
- Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u cilju povećanja njihove adaptacije na epizode pogoršanja bolesti, održavanje socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom bubrežnom bolesti.
- Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju istraživanja, lečenja i kreiranja zakonske regulative.
- Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim bolestima bubrega. Zalaganje za efikasan, multidisciplinarni, integrisani i holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i dr, sa ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata tako i njihovih negovatelja.
Iz navedenih razloga, neophodno je razvijanje javnozdravstvene politike koja bi podržavala strategiju prevencije uz isticanje značaja bubrežne bolesti kao i njenih sinergističkih odnosa u kontekstu ukupnog tereta hroničnih nezaraznih bolesti. U vanrednim situacijama, prevenciju, otkrivanje i kontrolu bolesti bubrega treba da prati i plan pripravnosti koji uključuje zbrinjavanje hitnih stanja.
Stoga je priprema za neočekivane događaje od velikog značaja za bubrežne bolesnike i uključuje:
• za kreatore politike – usvajanje integrisane zdravstvene strategije koja daje prioritet prevenciji, ranom otkrivanju i kontroli hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući bolest bubrega.
• za zdravstvene službe – pravedan i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti za hronične pacijente.
• za vlade- plan pripravnosti za vanredne situacije koji obuhvata otkrivanje i kontrolu hroničnih nezaraznih oboljenja sa akcentom na prevenciju ovih stanja.
• za pacijente- priprema za hitne situacije, obezbeđivanje kompleta sa hranom, vodom, medicinskim materijalom i medicinskom dokumentacijom.
Izvori:
