Već je druga godina zaredom u kojoj se borimo sa globalnom zdravstvenom, ali istovremeno i jednom od najvećih društveno-ekonomskih kriza u istoriji čovečanstva.
U takvim okolnostima, ne čudi što tema kampanje koja prati obeležavanje ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ostaje ista kao i prošle godine – „Naše akcije naša su budućnost”, čime nas sve poziva na buđenje lične odgovornosti i podizanje kolektivne svesti, podstiče na aktivizam i solidarnost prema bližnjima, prema zajednici, prema celoj planeti.
Danas su stručnjaci Centra za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac sa profesorima i učenicima Trgovinsko ugostiteljske škole u Leskovcu, obeležili sutrašnji Svetski dan hrane pod sloganom “Naše akcija – naša budućnost”. Oržano je predavanje na temu ishrane mladih, ukazano na probleme koje oni imaju, kao i prednosti njihovog kulinarskog smera u pripremi zdravog školskog obroka i praktična priprema mafina. Ukusne i zdrave poslastice smo mogli svi zajedno da degustiramo i podelimo recept. Hvala puno učenicima i profesorima ove škole, sa željom da sledeće godine obeležavamo ovaj dan i sve ostale kampanje bez ove pošasti Kovid-19. Pozivamo sve naše sugrađane, darage prijatelje i saradnike da se vakcinišemo u što većem procentu, da vratimo osmeh i zagrljaj, da živimo bez straha! VAKCINIŠIMO SE VAKCINOM PROTIV KOVIDA-19! Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima.
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja. Obeležava se već tri decenije, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO). Ova agencija osnovana je davne 1945. godine, neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, sa ciljem da podrži, objedini i pojača tadašnje napore svih zemalja da što brže, i efikasnije prevaziđu krizu izazvanu razornim posledicama rata.
COVID-19 predstavlja novu istorijsku prekretnicu. Pandemija je odavno prepoznata kao mnogo više od javnozdravstvenog potresa i time pokazala koliko se zdravlje prožima kroz sve društvene sisteme. U protekle dve godine svi smo postali svesniji toga da je zdravlje neophodan uslov opstanka i napretka društva na svim nivoima, ali isto tako i ozbiljan faktor destabilizacije i neizvesnosti, onda kada je narušeno.
Drugi po redu Svetski dan hrane obežava se u uslovima pandemije, koja, pored ostalih, ima nesagledive posledice i u oblasti dostupnosti i bezbednosti hrane. Pandemija COVID-19 pokrenula je ekonomski sunovrat globalnih razmera. Takva situacija neminovno vodi do toga da bi, na već postojećih 690 miliona gladnih u svetu, u dolazećem periodu moglo doći novih 100 miliona ljudi. Takođe, procenjuje se da čak oko 3 milijarde ljudi nije u poziciji da sebi obezbedi dovoljne količine zdrave hrane, a da oko 10% svetske populacije koristi hranu koja ne zadovoljava osnovne kriterijume bezbednosti – hranu koja je zagađena bakterijama, virusima, parazitima i/ili hemikalijama.
S druge strane, aktuelna pandemija nije potisnula neke druge, stare i poznate probleme, takođe pandemijskih razmera. Naime, nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro 2 milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Čak i to nije samo javnozdravstveni problem. Procenjuje se, naime, da će do 2030. godine troškovi lečenja povezani sa prekomernom uhranjenošću iznositi oko 1,3 triliona dolara godišnje.
I dok pandemija stvara nove desetine miliona gladnih u svetu, procenjuje se da 14% globalno proizvedenih namirnica propada usled neadekvatne proizvodnje, čuvanja, transporta, dok čak 17% hrane koja dođe do krajnjih potrošača nikad ne bude iskorišćena, drugim rečima – biva bačena.
Iako je tokom poslednjih nekoliko decenija ostvaren značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, glad, gojaznost, degradacija životne sredine, rapidan gubitak biodiverziteta, ogromne količine hrane koje propadaju neiskorišćene, problemi proizvođača i ostalih radnika u lancu proizvodnje, tek su neka od pitanja koja su, u doba pandemije i njom izazvane ekonomske devastacije, samo dodatno dobila na važnosti. Činjenice da mali prozvođači proizvode više od 33% svetskih količina namirnica, kao i da sistemi proizvodnje hrane širom sveta upošljavaju oko milijardu ljudi – više od bilo kog drugog privrednog sektora, ukazuju na važnost uređenja i unapređenja ove delatnosti, naročito u aktuelnim, pandemijskim okolnostima.
Sagledavajući značaj ovog pitanja, u septembru 2021. godine, na Generalnoj skupštini UN, održan je prvi samit posvećen upravo sistemima proizvodnje hrane, sa ciljem da se kreira plan za radikalne promene u načinima proizvodnje, ali i potrošnje hrane u svetu.
Činjenica je da je važan zadatak i ozbiljan cilj za vlade svih zemalja da teže stvaranju „zelenih“, održivih politika, da promovišu bolju proizvodnju tako što će omogućiti adekvatne podsticaje za svaku inicijativu koja podrazumeva zdrav(ij)u i održivu proizvodnju hrane. Isto tako, svako od nas ima delić odgovornosti (i zasluga) u neophodnim zaokretima. Moramo biti svesni da hrana koju svakodnevno biramo, kao i način na koji je konzumiramo, utiče ne samo na naše lično zdravlje, već i na opstanak planete na kojoj živimo.
SVI MI, SVAKOG DANA možemo biti nosioci promena u sistemima proizvodnje hrane.
Šta to svako od nas može da učini? Evo nekoliko saveta:
- Uvek treba birati raznovrsne sveže namirnice umesto visokoobrađenih.
- 2021. se obeležava kao Godina voća i povrća. Eto inspiracije da se konzumira što više svežih namirnica. Usput možemo saznati i ponešto o našim autohtonim sortama.
- Možemo obogatiti svoju ishranu proteinima iz biljaka, npr. iz koštunjavog voća ili mahunarki. Ove namirnice su značajno jeftinije od životinjskih proteina, a pritom su i neuporedivo manje škodljive po našu planetu.
- Važno je dobro isplanirati svaku kupovinu namirnica i pripremu hrane – tako se predupređuje stvaranje viškova, sprečava se propadanje i bacanje hrane.
- Uvek kada za to postoji mogućnost, treba birati male proizvođače hrane koji su posvećeni principima održivog razvoja.
- Svako može biti promoter zdravih principa ishrane – u svojoj porodici, u neposrednom okruženju, u zajednici.
Zdravstveno-promotivne aktivnosti koje se realizuju povodom obeležavanja Oktobra – meseca pravilne ishrane i Svetskog dana hrane, uobičajeno su usmerene ka najmlađima – njima se tada pruža prilika da poruke o značaju pravilne ishrane za zdrav život, prenesu na njima svojstven način – bojom, oblikom, rečima. Stoga, ni ove godine ne izostaje tradicionalni likovni i literarni konkurs namenjen predškolcima i učenicima osnovnih škola, na temu „Biram pametnije, hranim se zdravije“. Konkurs je objavljen u „Prosvetnom pregledu“, a raspisuje ga Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, dok ga na regionalnom nivou, sa školama i predškolskim ustanovama, sprovodi mreža instituta i zavoda za javno zdravlje.
