Prvi put u Srbiji će ceo mesec biti posvećen mentalnom zdravlju, a to znači da će se uklučiti svi domaći stručnjaci, kao i sve ustanove kako bi promovisali šta je to mentalno zdravlje i da to nije sramota, da ne moraju građani da budu bolesni da bi se posavetovali sa stručnjacima.
Mentalno zdravlje je jedan od prioriteta javnog zdravlja s obzirom na opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 2015. godine, a jedan od ciljeva je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja.
Upravo iz navedenih razloga, mreža instituta/zavoda za javno zdravlje obeležava i 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja.
Kad kažemo zdravlje, uglavnom mislimo na fizičko, telesno zdravlje. Zanemarujemo njegov bitan deo – mentalni. Kao što telo treba zdravo hraniti, razvijati, odmarati, negovati tako i psihu treba hraniti, razvijati, lečiti. Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresorima svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.
Zaštita i očuvanje mentalnog zdravlja obuhvataju sve mere i aktivnosti usmerene na uspostavljanje i održanje psihičkog blagostanja. Te mere su vezane za promociju i unapređenje mentalnog zdravlja, kao i prevenciju koja obuhvata rano prepoznavanje, lečenje i rehabilitaciju poremećaja ponašanja i duševnih/mentalnih poremećaja.
Biće napravljeni timovi stručnjaka i u Domovima zdravlja, kako bi sa lekarima opšte prakse radili na tome kada da posumnjaju, kako da dijagnostikuju i da znaju šta u tom momentu da rade sa takvim pacijentima.
Problem je i što veliki broj pacijenata koji dođe do psihijatrijskog lečenja, to lečenje iz nekog razloga ne nastavi.
Najneophodnije je raditi sa decom i mladima kako bismo im stvorili pravu sliku o mentalnom zdravlju, ali i da utičemo na starije koji nemaju dovoljno znanja o psihologiji. To ne znači da ćemo menjati nečije mišljenje, već ćemo samo da ih edukujemo kako da pristupe problemu.
U Srbiji je urađena prva Nacionalna studija o proceni mentalnog zdravlja, a rezultati pokazuju da u ovom trenutku 15,2 odsto stanovništva ispunjava kriterijume nekog psihičkog poremećaja. Depresiju ima oko 2,2 odsto stanovništva, anksiozne poremećaje 1,8 odsto, a najčešći problem u Srbiji je zloupotreba alkohola – 7,2 odsto stanovništva. Rezultati istraživanja se ne razlikuju od evropskih i svetskih rezultata gde ti procenti idu od 10-18 odsto, ali se beleži značajan pad kvaliteta života tokom pandemije.
Uzimajući u obzir brojne izazove koje smo imali u očuvanju mentalnog zdravlja stanovništva Republike Srbije tokom pandemije COVID-19, nastavljamo zajedno angažovanje i delovanje u različitim javno-zdravstvenim aktivnostima koje su usmerene na promociju, očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u postkovid periodu.