U periodu od 16. do 20. maja će se u evropskim zemljama obeležiti, četvrtu godinu zaredom Evropska nedelja javnog zdravlja pod sloganom „Zdravlje tokom čitavog života“.  Javno zdravlje je u fokusu širom Evrope, što će se posebno pokazati i u ovoj nedelji.  Cilj je unapređenje informisanosti stručne i opšte javnosti o sveobuhvatnosti koncepta javnog zdravlja i promovisanje saradnje u ovoj oblasti. Ovogodišnji slogan ukazuje na značaj očuvanja i unapređenja zdravlja od najranijih dana, sagledavajući zdravlje kao kapacitet i resurs za budućnost pojedinca, porodice i zajednice. Inicijator obeležavanja je Evropsko udruženje za javno zdravlje, uz podršku Kancelarije za Evropu Svetske zdravstvene organizacije.

Tokom navedenog perioda svaki dan je posvećen posebnoj temi. Prvi dan, odnosno 16. maj je posvećen zdravstvenoj pismenosti mladih. Znanja i veštine mladih koje se odnose na traženje informacija u vezi sa zdravljem, njihovo adekvatno razumevanje i postupanje u skladu sa tim su važna odrednica zdravstvenog stanja. Deca i mladi treba da budu u fokusu istraživačkih i programskih inicijativa koje imaju za cilj unapređenje zdravstvene pismenosti, u skladu sa komunikacionim potrebama ove populacione grupe i uz njihovo aktivno učešće. Osnaživanjem mladih kroz razvoj njihovih kognitivnih, socijalnih i emocionalnih kapaciteta grade se zdrava i održiva društva.

Temi vakcinacije kao ključne preventivne strategije je posvećen 17. maj. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih, poput mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. Najnovija svetska pandemija je ukazala na značaj jednakosti u dostupnosti vakcina, kao i poverenja u zdravstveni sistem, jer se na taj način spašavaju životi. Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinaciji kao najvažnijoj preventivnoj meri.

Javnozdravstvena nedelja se bavi i aspektima životne sredine, odnosno uticaja klimatskih promena na zdravlje, pa je treći dan posvećen ovom globalnom problemu, jednom od najvećih sa kojim se čovečanstvo suočava. Cilj je da se skrene pažnja, pre svega donosilaca odluka na urgentnost usvajanja i sprovođenja delotvornih mera koje treba da doprinesu smanjenju emisije gasova i ublažavanju globalnog zagrevanja kroz primenu tzv. zelenih politika. I ova tema, kao i prethodna ukazuje na nejednakosti u zdravlju i potrebu da se najviše podrške usmeri ka najosetljivijim grupacijama.

Četvrti dan Nedelje javnog zdravlja je posvećen mentalnom zdravlju koje se posmatra kao resurs ljudskog kapitala i jedan je od preduslova za razvoj i blagostanje svakog društva. Tim povodom se pokreću različite inicijative koje imaju za cilj promociju mentalnog zdravlja kao vrednosti, osnaživanje pojedinaca i zajednica i povećanje otpornosti na krizne situacije, smanjenje stigmatizacije osoba sa mentalnim poremećajima i sprovođenje programa integracije i zapošljavanja takvih osoba.

Ne manje važna tema je i ulaganje u dalji razvoj i unapređenje zdravstvenih sistema u svakoj zemlji, prevashodno kroz razvoj kadrova kao okosnice sistema, izgradnju infrastrukture, unapređenje dostupnosti usluga zdravstvene zaštite. Pandemija Kovid-a 19 je donela nove izazove i aktuelizovala neke od već postojećih u funkcionisanju zdravstvenih sistema. Budući napori treba da budu usmereni ka izgradnji dodatnih kapaciteta ovih sistema, ali i celog društva za pravovremeno i delotvorno reagovanje na globalne javno zdravstvene izazove.

Više informacija o obeležavanju javnog zdravlja širom Evrope se može naći na sajtu Evropskog udruženja za javno zdravlje: https://eupha.org/EUPHW