Danas 15. maja 2023. godine, kao i više godina unazad, obeležava se preventivna kampanja Euromelanoma dan, a deo je evropske kampanje za rano otkrivanje malignih tumora kože.
Ima za cilj podizanje svijesti o melanomu i njegovoj povezanosti s izlaganjem suncu. Melanom je najsmrtonosniji oblik raka kože, a izloženost suncu jedan je od glavnih uzroka njegovog razvoja. Slogan ovogodišnje kampanje je “Da li se štitite od Sunca?”, kako bi se skrenula pažnja da korišćenjem odgovarajućih preventivnih mjera, smanjujemo rizik od nastanka fotooštećenja i raka kože.
Pored pregleda koji dermatolozi rade, kroz ovu kampanju se promoviše značaj prevencije, rane dijagnoze i ranog lečenja raka kože, prevenstveno melanoma.
Stopa oboljevanja od melanoma je u stalnom porastu, pre svega zbog nekontrolisanog izlaganja UV zračenju u prethodnim decenijama, a pored toga rizik je i izlaganje veštačkim izvorima UV zračenja, odnosno, upotreba solarijuma.
Pored ovakvih kampanja, pregledi kože i pregledi mladeža (dece i odraslih) sa dermoskopijom obavljaju se u svakodnevnom radu dermatologa i tada pacijenti dobiju savete o faktorima rizika, zaštiti kože od sunca, načinu samopregleda kože i daljim dermatološkim kontrolama
U Srbiji se svake godine evidentira oko 500 novoobolelih od melanoma, a na svakih 10 godina broj obolelih se udvostručava. Godišnje se dijagnostikuje oko 700 pacijenata sa melanomom, od kojih oko 200 metastazira i pređe u četvrti stadijum.U 2020. gоdini u Srbiјi diјаgnоstiкоvаnо 570 slučајеvа nоvооbоlеlih оd mеlаnоmа, dок su 202 pаciјеntа umrlа оd pоslеdicа tе bоlеsti.
Iako su neke osobe svesne potrebe za korišćenjem krema za sunčanje, nošenjem šešira i sunčanih naočara, mnogi i dalje zanemaruju ove mere zaštite.
Korišćenje krema za sunčanje s visokim protektivnim faktorom, nošenje šešira i sunčanih naočara, te izbegavanje dugotrajnog izlaganja suncu u najtoplijim delovima dana, mogu biti od vitalne važnosti u sprečavanju melanoma i drugih oblika raka kože. Zaštitne mere od štetnog delovanja sunca neophodno je provoditi tokom cele godine jer sunce može biti štetno čak i u oblačnim danima.
Melanom se može pojaviti bilo gdje na telu, ne samo na delovima koji su najčešće izloženi suncu, zbog čega je potrebno redovno proveravati kožu i pratiti promene na madežima, kao jednu od preventivnih mera za rano otkrivanje melanoma.
Uz to, postoje određene grupe ljudi koje su posebno osetljive na melanom i druga oboljenja kože. Najveći rizik od nastanka melanoma imaju osobe svetle puti, plavih ili zelenih očiju i svetlije kose, osobe koje su imale prethodne epizode opekotina od sunca ili koje često koriste solarijume, zatim osobe koje imaju više od 50 madeža na telu te one koje imaju porodičnu anamnezu melanoma. Navedene grupe ljudi trebaju redovno proveravati svoju kožu i posetiti dermatologa jednom godišnje. U slučaju da primete bilo kakve sumnjive promene na već postojećim madežima, potrebno je odmah se javiti dermatologu.
Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, svake godine širom sveta oboli između 2 i 3 miliona ljudi od raka kože, a oko 132.000 ljudi umre od te bolesti. Iako je stopa smrtnosti ostala relativno stabilna u navedenom periodu, i dalje postoji zabrinutost zbog rasta incidence, što može dovesti i do porasta smrtnosti u budućnosti.
Melanom se otkriva vrlo jednostavnim i bezbolnim pregledom dermatologa uz pomoć dermoskopa, mnogi pacijenti prekasno zatraže pomoć, što značajno otežava lečenje i negativno utiče na krajnji ishod.
Postoje opšta i posebna prevencija – opšta prevencija podrazumeva zdrav životni stil, odnosno umereno zdravu ishranu, bez duvana i alkohola, stresa i slično, dok se posebni oblici prevencije svode na izbegavanje ultraljubičastog zračenja.
Ultraljubičasto zračenje je prisutno u sunčevim zracima, a emituju ga i solarijumi i lampe za manikir. Preporuka stanovništvu je da se sklanjanja od sunca u periodu od 10 do 17 časova, a da ukoliko je u tom periodu neko izložen suncu, treba da bude obučen i obuven tako da gotovo celo telo, uključujući i glavu, bude pokriveno, a nepokrivene delove tela treba mazati kremom sa zaštitnim faktorom 50 plus. Kada se dijagnostikuje melanom moguće je da pacijent bude u prvom, drugom, trećem ili četvrtom stadijumu. U prvom imamo samo redovne preglede kao i u drugom A, dok bi od drugog B do četvrtog stadijuma, zaključno sa trećim D, trebalo primati adjuvantnu terapiju koja smanjuje rizik od recidiva, ali u Srbiji još nije na listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Osobama koje su u većem riziku od dobijanja melanoma – osobe svetle puti i one koje imaju više od pedeset mladeža po telu – treba da idu na preglede jednom godišnje, dok ostali treba da rade povremene samopreglede, nakon kojih, ako posumnjaju ili utvrde promene, treba da se jave dermatologu.
Znaci za alarm su: promena boje mladeža, uvećanje mladeža, kao i promena njegovog oblika. Melanom može biti najčešće crn ili braon, ali može biti i crven, pa ponekad i bez pigmentacije, kada se teže utvrđuje.
Trenutno je na snazi zabrana korišćenja solarijuma za maloletne osobe.Melanom je karcinom koji se, statistički, u približno podjednakom broju slučajeva javlja kod oba pola. Sve je veći broj mladih koji obolevaju od melanoma. Po učestalosti javljanja, on je drugi karcinom u periodu od 15. do 29. godine života, a prvi u dobi od 25. do 29. godine.
Maligni melanom je najmaligniji oblik raka kože. Iako čini svega oko 4% svih oblika malignih promena kože, uzrokuje 80% svih smrti u toj grupi bolesti zbog svoje agresivnosti i sposobnosti brzog širenja (metastaziranja) limfogenim i hematogenim putem.
Melanom se može javiti kod osoba bilo koje starosne dobi, no najveća učestalost je između 45. i 55. godine, podjednako kod muškaraca i žena. Iako tačan uzrok još uviek nije poznat, kao glavni faktori rizika za pojavu melanoma smatraju se pojačano izlaganje suncu (posebno povremeno, tzv. „rekreativno“ izlaganje suncu), svetao ten i kosa, opekotine od sunca u dečjem uzrastu, zatim velik broj mladeža (posebno veliki
kongenitalni ili displastični, netipični mladeži) kao i pozitivna porodicna ili licna anamneza.
Izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje melanoma su najznačajniji činioci njegove uspešne prevencije. Definisanje glavnih faktora rizika (genetskih i onih koji potiču iz spoljašnje sredine) za
nastajanje melanoma je esencijalno za optimizovanje strategija primarne prevencije – izbegavanje faktora rizika, i sekundarne prevencije – rano prepoznavanje simptoma i znakova melanoma.
Genetski determinisani faktori rizika za sada ne mogu biti promenjeni niti iskorenjeni. Međutim, ukoliko izbegavamo faktore rizika koji potiču iz spoljašnje sredine pridržavajući se uputstava koji se odnose na zaštitu od štetnog delovanja UV radijacije koja potiče od sunca ili veštačkih izvora, značajno smanjujemo rizik za razvoj melanoma. Melanom je najagresivniji od svih tumora kože jer vrlo brzo metastazira i zahvata druge organe. Međutim, ne treba paničiti, jer njegovo rano otkrivanje i pravovremena hirurška intervencija omogućavaju izlečenje i povećanje stope preživljavanja.
Hirurško uklanjanje melanoma u ranom stadijumu dovodi do izlečenja kod 90 do 95 odsto pacijenata. Ako se sa dijagnozom i lečenjem zakasni, verovatnoća da će obolela osoba preživeti veoma je mala.
Ukoliko želimo da stopu smrtnosti melanoma držimo na najnižem mogućem nivou, periodični samopregledi kože i pravovremeno obraćanje lekaru kada postoji sumnja na pojavu melanoma moraju postati standardna praksa. Najznačajniji elementi uspešne prevencije melanoma su izbegavanje faktora rizika i rano prepoznavanje bolesti.
Kod oko 50% bolesnika maligni melanom razvija se na klinički nepromenjenoj koži, dok se kod oko 30% bolesnika maligni melanom razvija iz postojećih mladeža. Maligni melanom obično je tamnosmeđe do plavocrne boje. Deo tumora može biti bez pigmenta. Potrebno je naglasiti da ne postoji tipični maligni melanom. Veličina, oblik, dubina prodora tumorskog tkiva, boja kao i sekundarne promene kao što su vlaženje,stvaranje krusta, erozije i ulceracije, uzrokuju naglašenu morfološku raznolikost.U odnosu na kliničke osobine, kao i histološku sliku razlikuje se nekoliko kliničkih tipova malignog melanoma.Kod oko 50% bolesnika maligni melanom razvija se na klinički nepromenjenoj koži, dok se kod oko 30% bolesnika maligni melanom razvija iz postojećih mladeža. Maligni melanom obično je tamnosmeđe do plavocrne boje. Deo tumora može biti bez pigmenta. Potrebno je naglasiti da ne postoji tipični maligni melanom. Veličina, oblik, dubina prodora tumorskog tkiva, boja kao i sekundarne promene kao što su vlaženje,
stvaranje krusta, erozije i ulceracije, uzrokuju naglašenu morfološku raznolikost.U odnosu na kliničke osobine, kao i histološku sliku razlikuje se nekoliko kliničkih tipova malignog melanoma.
Ne postoji jedinstven stav o optimalnim postupcima u lečenju malignog melanoma, ali je prihvaćeno da se maligni melanom mora hirurški ukloniti. Nakon operativnog odstranjenja melanoma, daljnje lečenje zavisi od stepena proširenosti bolesti. Prevencija malignog melanoma vrlo je važna budući da su rana dijagnoza i rani početak lečenja presudni za bolesnika. Sve pigmentne promene treba pažljivo pratiti. Na osnovu ABCDE-pravila treba profilaktički hirurški odstraniti pigmentne promene koje pokazuju asimetriju, imaju nepravilne rubove, nejednaku pigmentaciju, povećavaju se i uzdignuti
su iznad okolne kože. Treba istaci da se oko 75% bolesnika s malignim melanomom prvo javlja dermatologu.
BCDE-pravila su A = asimetričnost ili nesimetričnost kada oblik jedne polovine mladeža nije jednak drugoj.
B = granica (eng. border) -rubovi su često nazubljeni, nepravilni, nejasni, a pigment se može širiti u okolno područje.
C = boja (eng. color) – boja je nejednaka. Promena u tamnosmeđu, crnu ili primese belkaste ili sivkaste nijanse na delovima mladeža znaci su za posetu lekaru.
D = dijametar – promena u veličini, obično povećanje. Melanomi su u promeru obično širi od olovke (5mm).
E = elevacija ili uzdignuće.
Dermatoskopija je neinvazivna objektivna dijagnostička tehnika koja koristi optičko povećanje za vizualizaciju morfoloških detalja koji nisu vidljivi golim okom, a koji su ključni u razlikovanju melanocitnih i ne-melanocitnih promjena kože.
Kada da se javimo dermatologu radi dermatoskopskog pregleda?
Idealno je na sistematskim pregledima jednom godisnje pregledati sve mladeže. Iskusnom dermatologu za skeniranje celokupne površine kože treba ne više od 2 minuta.
Na dermoskopski pregled javićemo se i ako raste postojeći mladež ili se pojavljuje novi koji brzo raste? (melanomi stalno rastu)
2. ima li mladež nepravilnu ili izreckanu ivicu? (mladeži su pravilnih ivica) ako se menja boja mladeža od smeđe u crnu, tamnoplavu ili crvenu? (melanomi menjaju boju)
4. ako se razvija neravnomernost pigmentacije? (melanomi mogu imati nekoliko boja unutar jednog mladeža)
5.ako mladež prelazi veličinu od 0,6 cm? (većina dobroćudnih mladeža manja je od navedenoga)
6. ako je mladež upaljen ili crvene ivice? (normalni mladež nije upaljen)
7.ako se mladež počeo uzdizati? (kod melanoma postoji vertikalni rast)
8. ako postoji krvarenje, vlaženje ili stvaranje kruste?
9. ako postoji blagi svrab mladeža?
10.ako se pojavio čvorić oko mladeža?
Sumnjive promene ponovo se dermoskopski analiziraju za najmanje 3 meseca. Ukoliko pojedinacnu promenu iskusan dermatolog analizira duze od 10 sekundi to je jedan od kriterijuma da se ona hirurški ukloni. Sumnjive promene prolaze bodovanje kroz dva međunarodna sistema bodovanja koji uključuju sve kriterijume promena mladeža do definitivne dijagnoze malignog melanoma (raka kože).
Istraživanja na području raka dovela su do stvarnog napretka – boljeg preživljavanja i boljeg kvaliteta života. Redovnom kontrolom mladeza postizemo rano otkrivanje malignih promena u fazi dok
hirurskom intervencijom mozemo u potpunosti otkloniti opasnost od moguceg smrtnog ishoda.
Stoga, u svrhu smanjenja rizika od melanoma i drugih oblika raka kože, pozivamo sve da se pridruže ovogodišnjem Euromelanoma danu i da preuzmu odgovornost za zaštitu svoje kože od sunca. Samo na taj način možemo sačuvati zdravlje naše kože za budućnost i smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.