Ambrozija – šta i kako protiv nje?

Još se ne zna zašto ljudski organizam tako reaguje na polen ovog jednogodišnjeg korova. Iako, u suštini, bezazlena čestica, između deset i dvadeset odsto stanovništva severne hemisfere burno reaguje kada dođe u dodir sa dovoljnom količinom ambrozijinog polena. I, dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i ovde ispoljava svoju moć. Ambrozija niče od sredine aprila a cveta u kasno leto i jesen, tačnije od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva. Njen polen izaziva alergiju kod 10% odsto populacije, a od svih polenskih alergija, njen je uzročnik u čak 50 do 60 odsto slučajeva. Koliko je ova korovska biljka tvrda i žilava govori podatak da svaka godišnje proizvede oko sto miliona zrna polena, a u njima je dokazano prisustvo čak 52 jedinjenja koja su alergogena, među kojima je šest posebno opasno i za ljude i za životinje

Zahvaljujući mnogo većem alergenom potencijalu, dovoljna je upola manja koncentracija polena ambrozije (15 zrna po kubnom metru) da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica. Česti napadi rafalnog kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči (antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima – sve, naravno, po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme.

Pošto raste praktično svuda – na privatnim i javnim površinama, poljoprivrednom, šumskom i građevinskom zemljištu, odgovor na pitanje “ko treba da uništava ambroziju” veoma je jednostavan – svi. Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi “vlasnici i korisnici” pomenutih površina su “dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera”.

Na osnovu podataka Agencije za zaštitu životne sredine Srbije i mernog mesta koje je najbliže Jablaničkom okrugu u Vranju, za određivanje koncentracije polena ambrozije u vazduhu. U nedelji koja je pred nama biće visokih koncentracija ambrozije, a saglasno tome i veći broj alergijskih reakcija kod naših sugrađana.

Prošle nedelje zabeležene su tri do četiri puta veće koncentracije polena ambrozije, koja je najveći alergen u ovom periodu godine.

Granične vrednosti su 15 zrna polena u metru kubnom vazduha, a prethodnih dana zabeleženo je i preko 50 zrna ambrozije u vazduhu.

Visoke kocentracije ovog polena očekuju se sve do polovine septembra, pa je važno da osobe koje pate od alergija koriste antihistaminike i terapije koje im je preporučio lekar, a da ako simptomi postanu učestaliji ponovo posete svog lekara. 

Uobičajeno je da se u periodu od 20. avgusta do 20. septembra mogu očekivati najviše kocentracije u vazduhu, a da je problem to što uz ambroziju u tom periodu cvetaju i bočne grane, odnosno to što se biljka grana.

Inače, biljka ne ispušta velike kocentracije tokom visokih temperatura ili kiše, pa narednih dana, zbog najavljenih vrućina ne treba očekivati velike količine u vazduhu.

Merenja u Srbiji obavljaju na 12 lokacija, a da je od ove godine organizovano praćenje kocentracija polena ambrozije i na planini Zlatibor.

Osim polena ambrozije u ovo vreme godine pojačane su i koncentracije korova i nekih trava, naročito koprive, pelina, štireva koji reagujući “unakrsno” sa drugim alergenima mogu dodatno da zasmetaju osobama koje pate od alergija. Najčešći simptomi su kijavica, crveni, otečeni kapci, crvenilo na licu i telu, svrab očiju, nosa, zapušen nos ili pojačana sekrecija, učestalo kijanje, neretko i zapušen nos. 

Najveće kocentracije polena su uglavnom u jutarnjim satima, pa bi osobe koje imaju probleme trebalo da izbegavaju da izlaze napolje, kao i da tada ne provetravaju prostorije u kojima borave. 

Alergolozi ukazuju da se iz godine u godinu povećava broj ljudi koji pati od nekog oblika alergije, a prognoze evropskih stručnjaka ukazuju na to da će do 2020. godine ili 2030. godine polovina stanovništva imati probleme sa inhalacionim alergenima. 

Zbog neprijatnih simptoma koji mogu da dovedu i do gušenja kod osoba za koje se posumnja da su alergične na polene neophodno je uraditi test kod alergologa. 

Najčešće se koriste antihistaminici i kapi za nos, a jedini lek koji može da izmeni reakciju organizma su alergijske vakcine koje mogu da pruže dobru zaštitu i otklone simptome alergičnima. 

Najpre je neophodno proći sve analize, a vakcina se najčešće prima na jesen.

Saveti:

– izbegavajte odlazak u prirodu za vreme sunčanog i vetrovitog vremena,
– za odlazak u prirodu izaberite dan posle kiše jer su tada koncentracije polena u vazduhu najniže,
– nakon boravka na otvorenom prostoru operite ruke, istuširajte se, operite kosu i presvucite odeću, jer tako sprečavata unošenje polena u prostor u kome boravite,
– ne sušite veš napolju u vreme visokih koncentracija polena (od 10 do 18 časova),
– prekrijte krevet i zatvorite prozore u vrijeme najveće polinacije,
– nosite naočare za sunce i šešire tokom dana,
– redovno četkajte i perite kućne ljubimce jer oni takođe skupljaju polen,
– zatvorite i klimatizujte prostorije u kojima boravite u kritičnom periodu
– redovno ržavajte svoje dvoripta i okućnice,
– izbegavajte šetnju pored i kroz površine obrasle u korov,
– posetite lekara i poštujte njegovu terapiju,
– ne ignorišite ovu opaku biljku već je iščupajte ili pozovite nadležne institucije. 

Važno je napomenuti da preventivnu terapiju treba početi na samom početku cvetanja ambrozije ili bar 7 dana ranije, tj. dok se tegobe još nisu ni javile. Ukoliko ni blagovremena primena preventivnih lekova ne dovede do potpune kontrole simtpoma, a to znači uz pravilnu primenu lekova normalno živite, idete na Štrand i dišete punim plućima, onda se raspitajte za mogućnosti imunoterapije odnosno »hiposenzibilizacije« na polen ambrozije koja kod teških oblika kijavice može da poboljša kontrolu bolesti.

Centar za promociju zdravlja ZZJZ Leskovac