EVROPSKI DAN POSVEĆEN RACIONALNOJ UPOTREBI ANTIBIOTIKA – 18. NOVEMBAR 2023.

Kada su antibiotici počeli da se koriste to je probudilo nadu da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike. Bakterije su sposobne da svojim mehanizmima odbrane stvore tu otpornost. Samo nekoliko godina od početka primene penicilina javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka. Danas je situacija takva da ne postoji antibiotik koji se koristi u terapiji, a na koji nije zabeležena otpornost. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini, gde borave imunološki oslabljeni pacijenti.

Da bi antibiotici bili efikasni potrebna je pravilna upotreba leka koja počinje od razgovora lekara sa pacijentom, pregleda, prepoznavanja simptoma i pravilno postavljene dijagnoze. Lekar propisuje antibiotik tek kada dobije rezultat analize uzorka koji je poslao u mikrobiološku laboratoriju gde se izoluje bakterija koja je dovela do bolesti i ispituje njena osetljivost na antibiotike. Na osnovu dobijenog antibiograma lekar propisuje efikasnu terapiju. Dokazano je da racionalno propisivanje antibiotika, odnosno njihovo korišćenje samo u strogo indikovanim slučajevima dovodi do smanjenja otpornosti bakterija na antibiotike.Lekar je dužan da se pridržava preporuka za propisivanje antibiotika koje su iznete u Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse Republike Srbije.

Pacijent treba da propisani antibiotik koristi na vreme, u odgovarajućoj dozi, u određenom vremenskom periodu. Greška je uzimati manju dozu leka, menjati interval između doza ili skratiti vreme lečenja. Antibiotici ne deluju u slučaju virusnih infekcija, osim kada dolazi do bakterijske superinfekcije. Zbog toga je potrebna dobra komunikacija sa lekarom koji će to da prepozna i uključi odgovarajuću terapiju. Antibiotici se ne smeju kupovati bez lekarskog recepta i koristiti na svoju ruku. Odluka o izdavanju antibiotika od strane farmaceuta samo na recept je od velikog značaja.

U laboratorijama Zavoda za javno zdravlje Leskovac, vrše se analize uzoraka po savremenim laboratorijskim metodama i izrada antibiograma  po najnovijim preporukama za efikasnu antibiotsku terapiju. To doprinosi smanjenju otpornosti bakterija na antibiotike i smanjenje broja multirezistentnih bakterija koje su otporne na tri ili više različitih grupa antibiotika.

Pogrešna ili nepravilna upotreba antibiotika može biti veliki problem za onoga ko uzima antibiotik, ali i za bilo koga drugog ko će uzeti antibiotik u budućnosti jer on neće biti efikasan. Moramo uvek imati u vidu podatak da je broj antibiotika koji se koriste u terapiji ograničen i da se teško dolazi do novog antibiotika uprkos naporima farmaceutske industrije. Postoji opasnost od povratka u preantibiotsku eru, u kojoj bi obična infekcija mogla dovesti do smrtnog ishoda.

Prekomerna upotreba antibiotika opasno podriva njihovu efikasnost i povećava otpornost koja bi mogla biti odgovorna za 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje širom sveta do 2050. godine, upozorio je evropski ogranak Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Organizacija UN procenjuje da bi, bez hitne intervencije, rezistencija na antibiotike mogla da izazove do 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine.

Istraživanje sprovedeno u 14 zemalja regiona, koje se nalaze u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji, pokazuju da su razlozi koji se kao opravdanje za uzimanje antibiotika u 24 odsto slučajeva navode prehlada praćena simptomima gripa (16 odsto), upale grla (21 odsto) i kašalj (18 odsto).

„Ova situacija je zabrinjavajuća jer ove simptome često izazivaju virusi protiv kojih antibiotici ne deluju“, navodi se u saopštenju. Glavni izvor zabrinutosti zdravstvenih vlasti su recepti.

U nekim zemljama više od 40 odsto antibiotika dobijeno je bez lekarskog mišljenja, što je pet puta više od proseka EU iz studije sprovedene 2022. godine.

Za SZO, pogoršanje ekonomske nejednakosti predstavlja još jednu opasnost jer su najmanje obrazovani i ljudi sa najnižim prihodima oni sa najgorom praksom.

Ovo poslednje „jasno pokazuje potrebu za obrazovanjem i svešću“, primetio je Batler.  On ističe da je jedan od problema nezavršavanje terapije antibioticima kako bi se sačuvali za neko drugi put ili deljenje ovih lekova sa bolesnim rođacima ili komšijama.

Pacijenti kao poslednji u lancu upotrebe antibiotika svojim odgovornim ponašanjem mogu mnogo da doprinesu da iz borbe sa infekcijama mi izađemo kao pobednici. Pravilnom i racionalnom upotrebom antibiotika čuvamo ih za situacije kad su nam oni zaista neophodni.