Šuga – opšte informacije
Bolest je rasprostranjena širom sveta. Iako je u prošlosti epidemijska pojava šuge bila pripisivana siromaštvu, lošim higijenskim uslovima i prenaseljenosti, činjenica je da od šuge obolevaju ljudi svih socioekonomskih nivoa bez obzira na pol, uzrast, rasu ili nivo i standard lične higijene. Epidemije se češće javljaju u uslovima kolektivnog smeštaja, kao što su predškolske ustanove, starački domovi, socijalne ustanove, zatvori ili u vidu porodičnih epidemija. Članovi porodice i seksualni partneri infestirane osobe su u visokom riziku od zaražavanja.
Simptomi bolesti javljaju se 4 do 6 nedelja nakon infestacije kod osoba koje se prvi put infestiraju. Kod osoba koje su ranije već imale šugu, simptomi nastaju 1 do 4 dana po ponovnoj ekspoziciji. Osoba je zarazna od momenta ekspozicije pa sve dok se šugarac i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima.
Period inkubacije kod prve infestacija (zaražavanja) iznosi 2 do 6 nedelja, akod ponovne infestacija je znatno kraći, od 1 do 3 dana. Po isteku inkubacionog perioda javljaju se vidljive promene na koži. Bolesnici su zarazni i u inkubacionom periodu.
Najčešći simptom infestacije je intenzivan svrab, pogotovo noću ili pri boravku u toploj prostoriji. Morfološki karakteristične promene su kanalići u rožnatom sloju kože, koje buše ženka šugarca, jer u njima polažu jaja. Na koži se takođe vide i promene nalik na bubuljice (tzv. papule) i plikove (vezikule), koje su posledica alergijske reakcije na antigene parazita. Promene na koži i svrab mogu da zahvate veći deo tela, ili su ograničene na kožu ručnih zglobova, laktova, pazušnih jama, između prstiju ruku, bradavica, stomaka i butina. Kod odojčadi i male dece najčešće je zahvaćena koža glave, lica, vrata, dlanova i tabana. Moguće su komplikacije u vidu sekundarne bakterijske infekcije lezija (povreda kože) nastalih češanjem.
Osobe sa oslabljenim imunim sistemom, starije osobe, osobe sa mentalnim oboljenjima imaju veći rizik od obolevanja težeg oblika bolesti, takozvane krustave ili „norveške“ šuge. Kod ovog oblika bolesti na koži infestiranih osoba prisutne su debele kruste, koje sadrže veliki broj šugaraca i jaja. Šugarac u krustama nije ništa više kontagiozan nego kod klasičnog oblika šuge, ali je prisutan u ogromnom broju (oko 2 miliona po jednom pacijentu), zbog čega su ove osobe jako zarazne po svoju okolinu. Osim toga, promene kod ovog oblika šuge promene mogu da se jave po koži čitavog tela, ali se najpre javljaju na koži laktova, dlanova, glave i tabana. Može doći do zadebljanja i diskoloracije niktiju. Pri svemu tome svrab kod ovakvih pacijenata je minimalan, ili čak potpuno odsutan. Posebnu opasnost kod krustave šuge predstavlja predisponiranost, sklonost ka sekundarnoj bakterijskoj infekciji ovih promena na koži. Ovakve pacijente potrebno je lečiti što pre, kako bi se sprečila epidemijska pojava bolesti.
Lečenje šuge sprovodi se skabicidnim sredstvima, odnosno sredstvima koje ubijaju šugarac prepisanim od strane lekara. Neophodno je lečiti članove porodice ili seksualne partnere infestirane osobe. Terapiju treba ponovo sprovesti ukoliko je svrab i dalje prisutan 2 do 4 nedelje nakon primene skabicida. Sekundarne bakterijske infekcije leče se odgovarajućim antibioticima.
Prevencija je usmerena na edukaciju stanovništva i medicinske javnosti o načinu prenošenja šuge.
Metode suzbijanja šuge podrazumevaju prijavu i isključivanje infestiranih osoba iz škole ili sa posla u toku lečenja i jedan dan po završetku lečenja Kod hospitalizovanih bolesnika primenjuje se kontaktna izolacija u trajanju od 24 časa. Preporučuje se pranje donjeg veša, odeće i posteljine koju je koristila infestirana osoba vrelom vodom i sušenjem, čime se uništavaju paraziti i jajašca. Neophodno je aktivno traženje neprijavljenih ili neprepoznatih infestiranih osoba u porodici ili kolektivu i profilaktičko lečenje kontakata.
