INFORMACIJA ZA JAVNOST O PONAŠANJU ZA VREME TALASA VELIKIH VRUĆINA

ČUVAJTE SE TOPLOTE
– Boravite u najhladnijoj prostoriji u kući/stanu, posebno tokom noći.
– Ukoliko nemate rashladne uređaje u kući/stanu, potrudite se da makar 2-3 sata dnevno provedete u klimatizovanom prostoru (tržni centri, javni klimatizovani prostori).
– Izbegavati boravak napolju tokom najtoplijeg dela dana.
– Izbegavajte teži fizički rad na otvorenom (idealno vreme, ukoliko je neodložno, da to bude u ranim jutarnjim satima).
– Ukoliko boravite napolju, držite se hlada.
– Ne ostavljajte decu ni životinje u parkiranom vozilu!

RASHLAĐUJTE SE I PIJTE TEČNOSTI!
– Često se tuširajte ili kupajte hladnom ili mlakom vodom (alternativa je i rashlađivanje mokrim krpama, peškirima, sunđerima, prskalicama, hlađenje nogu…)
– Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih vlakana, a tokom boravka na otvorenom nosite šešir sa širokim obodom ili kačket svetlih boja i sunčane naočare sa odgovarajućim filterom.
– Koristite lagane, prirodne materijale za posteljinu kako biste izbegli akumalaciju toplote tokom spavanja,
– Tečnost pijte redovno u dovoljnim količinama, a alkohol i prekomeran kofein i slatke napitke izbegavajte,
– Jedite manje, češće, sa dosta hladnih salata, variva i voćnih osveženja, izbegavajte teške i obilne obroke

BUDITE SPREMNI DA POMOGNETE DRUGIMA
– Učestalo kontaktirajte rođake, prijatelje ili komšije koji žive sami. Stari, hronično oboleli možda će trebati vašu pomoć oko nabavke ili pratnje do lekara tokom talasa vrućina. Takve osobe bi trebalo obići makar jednom dnevno. Čuvajte decu od dehidratacije i sunčanice.
– Razgovarajte sa ukućanima o problemima koje imaju tokom talasa vrućina. Trebalo bi da svi budu upoznati koje se mere prevencije lako mogu sprovesti.
– Obučite se za pružanje prve pomoći, može da bude veoma korisno i u kući i na javnim mestima.

UKOLIKO STE HRONIČNI BOLESNIK
– Proverite sa vašim lekarom da li lekovi koji uzimate mogu da utiču na termoregulaciju ili balans tečnosti.
– Lekove čuvajte na odgovarajućoj temperaturi (uglavnom ispod 25°C ili kako je navedeno u uputstvu proizvođača);
– Zatražite savet lekara telefonom ukoliko vam je potrebna pomoć u vezi sa tegobama ili u vezi sa lekovima koje uzimate.

UKOLIKO SE VI ILI NEKO OD VAŠIH UKUĆANA NE OSEĆA DOBRO
– Potražite pomoć ukoliko osećate vrtoglavicu, slabost, nalet straha i panike ili ukoliko osećate intenzivnu žeđ ili glavobolju. Ukoliko ste na suncu nađite hladovinu ili uđite u klimatizovan prostor. Ukoliko je moguće, izmerite telesnu temperaturu.
– Rehidrirajte se vodom ili voćnim sokovima.
– Odmorite se u rashlađenom prostoru, a ukoliko se kao simptom javljaju bolni grčevi mišića (pre svega u nogama, rukama, ali i u trbuhu) najčešće posle intenzivnijeg fizičkog rada tokom veoma visokih spoljnih temperatura, rehidrataciju treba obaviti rastvorima sa elektrolitima (oralni rastvor za rehidrataciju), a lekarski nadzor je potreban ukoliko grčevi traju više od sat vremena.
– Za svaki neuobičajen simptom ili simptome koji se održavaju, potrebno je konsultovati lekara.

Ukoliko se kao simptom javi topla, suva koža i delirijum, konvulzije ili gubitak svesti SMESTA TREBA POZVATI HITNU POMOĆ! Osobu smesta pomeriti u rashlađen prostor ili najmanje hlad, postaviti u horizontalan položaj sa podignutim nogama (ili horizontalan bočni položaj ukoliko je osoba bez svesti), osloboditi suvišne odeće i započeti spoljašnje hlađenje tela paketima leda u predelu vrata, pazuha i prepona, uz istovremeno prskanje vodom (temperature 25-30°C) i rashlađivanje drugim sredstvima. Meriti telesnu temperaturu, ali ne davati sredstva za snižavanje temperature.

Preuzeto sa:WHO, Europe: Public health advice on preventing health impacts of heat, 2011.

Centar za promociju zdravlja