SVETSKI DAN KONTRACEPCIJE 26.09.2022. godine

Tematski neodvojiv deo kampanje je i planiranje porodice kao veoma važno pitanje javnog zdravlja i sa individualnog i sa šireg društvenog aspekta. Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da planiraju i ostvare željeni broj dece i da planiraju vreme njihovog rađanja i razmak između porođaja.

Dobrobiti efikasnog planiranja trudnoće tiču se prvenstveno žena i dece, kao najosetljivijih i sa demografskog aspekta najvrednijih kategorija stanovništva. Planiranjem trudnoće efikasnim metodama kontracepcije žene čuvaju plodnost i unapređuju opšte zdravlje dok decu iz planiranih trudnoća odlikuju bolje zdravlje, brže napredovanje i veća mogućnost za ostvarivanje njihovih potencijala. Planiranje porodice utiče pozitivno i na muškarce, upravo jer doprinosi ravnopravnosti u partnerskim odnosima i podeli odgovornosti za seksualno i reproduktivno ponašanje. Porodice u kojima se ne rađa stihijski već planirano, imaju harmoničnije odnose i njihovi članovi su bolje međusobno povezani.

Savremena žena ima potrebu i pravo da bude oslobođena strahovanja i suočavanja sa neplaniranom i neželjenom trudnoćom. Neplanirana trudnoća, bez obzira na ishod, ugrožava fizičko i psihičko zdravlje žene i smanjuje šanse za rađanje zdravog novorođenčeta i njegov optimalni telesni i mentalni razvoj. Ukoliko dođe do neplanirane trudnoće, žena pribegava namernom prekidu trudnoće. Opšte poznato je da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava opšte a posebno reproduktivno zdravlje žena, jer može da rezultuje povredama reproduktivnih organa, anemijom, akutnim i hroničnim zapaljenjima male karlice kao i neplodnošću. Posmatrano sa ekonomskog aspekta svakako je prihvatljivije ulagati u savremenu kontracepciju, pogotovu ako se zna da je cena abortusa svakako mnogo viša, posebno imajući u vidu i troškove lečenja posledica po zdravlje žena koje mogu nastati nakon abortusa. Takođe, utvrđeno je i da se naredne trudnoće češće završavaju preveremenim porođajima, što onda dovodi i do povećanja perinatalnog morbiditeta i mortaliteta i nameće troškove lečenja i rehabilitacije prevremeno rođene dece.

Upotreba kontraceptivnih sredstava, pored toga što sprečava neželjenu trudnoću, takođe štiti i od seksualno prenosivih infekcija.

U Republici Srbiji, stanovništvo pretežno primenjuje tradicionalne metode kontracepcije, a zbog njihove nedovoljne efikasnosti često se suočava sa neželjenom trudnoćom i pribegava indukovanom abortusu.

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije, sprovedenog od strane Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2019. godine dve petine žena uzrasta od 15 do 49 godina (40,4%), koje su bile seksualno aktivne u posmatranom periodu koristila je neko od kontraceptivnih sredstava ili metoda (pilula, intrauterina spirala, hormonska injekcija, hormonski implantat, dijafragma, pena ili gel, ženski ili muški kondom, ženska ili muška sterilizacija). Procenat žena iste dobne grupe, udate ili žive u vanbračnoj zajednici, koje su koristile kontraceptivna sredstva je manji i iznosio je 34,8%.

Nepouzdane metode kontracepcije (koje podrazumevaju neplodne dane, prekinut odnos, pilule za „dan posle“) je koristilo 17,1% žena uzrasta od 15 do 49 godina. Žene uzrasta od 15 do 34 godine su značajno ređe koristile nepouzdane metode kontracepcije.

Mladi i kontracepcija Prema rezultatima prethodno pomenutog Istraživanja, u populaciji mladih uzrasta od 15 do 19 godina, 55,6% je dalo podatak da je prilikom poslednjeg seksualnog odnosa koristilo kondom. Dečaci su češće naveli da su koristili kondom prilikom poslednjeg seksualnog odnosa sa povremenim partnerom nego devojčice (61,0% prema 48,2%).

Posmatrajući podatke iz Istraživanja višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2019, sprovedeno od strane Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a, među modernim metodima kontracepcije najviše se koristi kondom za muškarce (15,1%), mnogo ređe kombinovana oralna kontracepcija (3,0%), intrauterini ulošci (2,6%), sterilizacija žene (0,6%) dok se uopšte ne koriste dijafragma, spermicidi, progestagenska oralna kontracepcija, depo-injekcioni preparati, implanti i voljna sterilizacija muškarca. Među tradicionalnim metodima dominira metod prekinutog snošaja (31,4%), dok je metod izbegavanja odnosa u „plodnim danima” i ostale „prirodne metode” koristilo 9,5% ispitanica. Nijedan metod kontracepcije nikada nije koristilo 37,7%.

Pravo na seksualno i reproduktivno zdravlje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, koje podrazumeva da je ljudima omogućeno da ostvaruju bezbedne seksualne odnose na zadovoljstvo oba partnera, da ne doživljavaju prinudu i nasilje, da ne strahuju od infekcija i trudnoće, kao i da mogu da kontrolišu plodnost na način koji ne izaziva nepovoljne ili opasne posledice.