TEGOBE IZAZVANE TOPLOTOM – KAKO IH PREPOZNATI I TRETIRATI

by

TOPLOTNI OSIP – jedan je od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Nastaje u toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeća ostaju vlažne, usled neisparenog znoja. Njime mogu biti zahvaćene male površine kože, ali i celokupna površina trupa.
KAKO GA SPREČITI ILI UBLAŽITI: Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već nastalog toplotnog osipa.

TOPLOTNI EDEM – Otoci koji mogu javiti i na rukama, a najčešće se javljaju na nogama usled neadekvatnog prilagođavanja organizma na visoke temperature.
KAKO IH UBLAŽITI: Tretiraju se jednostavo, podizanjem nogu i rashlađivanjem. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1-2 dana.

TOPLOTNA SINKOPA – Smatra se najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem periodu vremena (poljoprivredni, građevinski radovi i sl.). Do sinkope najčešće dolazi već nakon 2 sata rada u uslovima povišene temperature okoline usled povećanog gubitka i nedovoljnog unosa tečnosti u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls.
KAKO JE SPREČITI:

  • Smanjiti intenzitet fizičke aktivnosti ili skratiti vreme izloženosti dejstvu povišene temperature okoline.
  • Redovno unositi tečnost (1 čaša vode/20min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.
  • Obučiti radnike da se međusobno osmatraju radi pravovremenog uočavanja početnih simptoma dehidracije, da bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja i još veća dehidracija.

KAKO JE TRETIRATI:
Ovo stanje zahteva medicinsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, i, ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode.

TOPLOTNI GRČEVI – Nastaju zbog prekomernog znojenja tokom napora u izuzetno toploj sredini. Ispoljavaju se u vidu nevoljnih spazama, uglavnom mišića donjih i gornjih ekstremiteta, kao i mišića stomaka, praćenih bolom. Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2-3 sata nakon prestanka rada. Često počinju naglo- u šakama, potkolenicama ili stopalima. Bol je često toliko jak da onesposobljava osobu za dalji rad. Mišići postaju tvrdi , napeti i teško se opuštaju.

Toplotni grčevi posledica su prekomernog gubitka tečnosti i elektrolita (soli)- natrijuma, kalijuma i magnezijuma, koje nastaje jakim znojenjem pri velikim naporima. Česti su kod fizičkih radnika koji rade u kotlarnicama, čeličanama i rudnicima.
KAKO IH SPREČITI:
  • Smanjiti nivo fizičkih aktivnosti ili skratiti period izloženosti povišenoj temperaturi okoline.
  • Redovan unos tečnosti, pre svega vode, po ustaljenom ritmu, bez obzira na žeđ.
KAKO IH TRETIRATI:
  • Premestiti se u hladniji prostor.
  • Osloboditi se viška odeće.
  • Piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne proizvode za rehidraciju (Orosal i sl.).
NAPOMENA: Toplotni grčevi se mogu sprečiti ili lečiti pijenjem napitaka ili jedenjem hrane koja sadrži so. Osobi retko treba intravenski nadoknađivati tečnost i elektrolite. Tablete soli mogu sprečiti toplotne grčeve, ali često uzrokuju osećaj nelagode u želucu i treba ih izbegavati. Uzimanje previše soli može uzrokovati zadržavanje tečnosti u organizmu (edem).

SUNČANICA – nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.

Kako bi je sprečili najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.

Prva pomoć kod sunčanice:
  • Osobu treba odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju).
  • Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat).
  • Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje.
  • Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu
Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru!

TOPLOTNA ISCRPLJENOST – najčešće se javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene temperature okoline glavnom nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, poremećajem oštrine vida, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.

Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti:
  • Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.
  • Rashladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak.
  • Dati joj da pije rashlađenu tečnost – vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.
Kod ovog stanja obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg progrediranja u stanje toplotnog udara. Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi.

TOPLOTNI UDAR – smatra se najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha. Toplotni udar može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.

Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.

Simptomi toplotnog udara su: telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, drhtanje, mentalna konfuzija i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak).
Crveni krst Srbije on Twitter: "U susret toplim danima koji nam predstoje podsetite se saveta i preporuka o zaštiti zdravlja i prevenciji tegoba koje mogu biti posledica visokih temperatura. #CrveniKrstSrbije #CrveniKrst #Srbija #

Prva pomoć kod toplotnog udara:

Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć!

Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu!

Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:
  • Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.
  • Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom.
  • Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).
  • Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.
Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da odobrenje.
10 saveta za vrele dane
Broj pregleda: 1,498