• Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
Previous Next
 

  MENTALNO ZDRAVLJE NA RADNOM MESTU

 

Mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti.Istraživanje od 1997-2007 ukazuje da se svaka druga osoba u Srbiji ne oseća dobro i pati od blagih simptoma depresije, kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca je dijagnostifikovana depresija, a 55,8 odsto građana Srbije je prijavilo teskobu, napor i umor.

Podaci sa instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazuju da je 42 osto učenika srednje škole anksiozno.

Prema broju samoubistava Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poremećaji, depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci uzroci su u više od 90 odsto slučajeva,Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovljen je 10. oktobra 1992. od strane Svetske federacije za mentalno zdravlje (World federation for mental health) kao dan kada na globalnom nivou širimo znanje, svest i zalažemo se za bolje mentalno zdravlje. Ovogodišnja tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je mentalno zdravlje na radnom mestu.

 

Tokom života, veliki deo našeg vremena provodimo na poslu. Iskustvo na radnom mestu značajno utiče na naše subjektivno blagostanje i kvalitet života. Poslodavci i menadžeri koji uvode mere za unapređenje mentalnog zdravlja zaposlenih, ali i oni koji pružaju podršku zaposlenima koji imaju mentalne poremećaje beleže pozitivne promene ne samo u zdravlju zaposlenih već i u njihovoj produktivnosti. S druge strane, negativno radno okruženje dovodi do problema kako u fizičkom tako i mentalnom zdravlju zaposlenih, zloupotrebi alkohola i psihoaktivnih supstanci, izostajanju sa posla i gubitku produktivnosti.

Ovogodišnja kampanja pokreće diskusiju o mentalno zdravom radnom mestu kao okruženju u kome zaposleni i poslodavci aktivno doprinose radnom okruženju unapređenjem i zaštitom zdravlja, razvijanjem pozitivnih aspekata posla i snaga zaposlenih i primenjuju mere za rešavanje problema mentalnog zdravlja zaposlenih.

Zavod za javno zdravlje Leskovac, zajedno sa brojnim partnerima, ove godine se pridružuje svetskoj kampanji i obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja pod sloganom „Unapređenje mentalnog zdravlja na radnom mestu.

Ovim sloganom želimo da ukažemo na to da se mentalno zdravlje ne tiče samo pojedinca, već da to koliko ćemo dobro funkcionisati zavisi i od toga koliko nam je bogata socijalna mreža, koliko smo kao zajednica pobedili stigmu koja prati traženje psihološke pomoći i ljude koji imaju psihološke probleme, kao i koliko kao društvo brinemo o ljudima koje je zadesila nesreća, koji su zbog svojih životnih okolnosti ostali sa strane, na margini.

Kampanja se bavi socijalnim aspektima mentalnog zdravlja, odnosno razvijanjem poverenja, empatije, skladnih, solidarnih i humanih odnosa među ljudima koji su se pokazali kao veoma važni zaštićujući faktori, kako za mentalno tako i opšte zdravlje ljudi.

Posebna pažnja ove godine posvećena je temi poverenja. Poverenje čini samu srž izgradnje bliskih i solidarnih odnosa među ljudima i predstavlja važan resurs za (mentalno) zdravije društvo. Prema istraživanju Svetske studije vrednosti (World Value Survey), poverenje u druge ljude i institucije u Srbiji je na veoma niskom nivou. Na primer, 32% ispitanih ne veruje svojim komšijama, 18% njih ne veruje ljudima koje zna lično, dok samo 29% njih veruje tim ljudima potpuno; 76% njih ne veruje ljudima koje je sreo po prvi put, 45% ne veruje ljudima druge religije, 44% ne veruje ljudima druge nacionalnosti. Što se tiče institucija, ljudi u Srbiji najviše poverenja imaju u crkvu (59%) i vojsku (50%), dok je poverenje u ostale institucije na veoma niskom nivou (mediji - 20%, televizija - 18%, radnički sindikati - 17%, političke partije - 12%, pokret za pravo žena - 37%, itd).

Dеprеsiја је bоlеst којu каrакtеrišе tugа, gubitак intеrеsоvаnjа zа dоgаđаје iz nеpоsrеdnе окоlinе, uz nеmоgućnоst оbаvljаnjа svакоdnеvnih акtivnоsti u trајаnju оd nајmаnjе dvе nеdеljе. Ljudi којi pаtе оd dеprеsiје imајu nекоliко каrакtеrističnih simptоmа: gubitак еnеrgiје, prоmеnu аpеtitа, pоrеmеćај snа, аnкsiоznоst, smаnjеnu коncеntrаciјu, оsеćаnjе bеzvrеdnоsti, кrivicе i bеznаđа i misli о sаmоpоvrеđivаnju ili о sаmоubistvu.

Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravstvenim radnicima, u školama, na radnom mestu, socijalnim ustanovama, u medijima može se smanjiti stigma koja je povezana sa depresijom.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije (4,4% svetske populacije). Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije). Prema Studiji opterećenja društva bolešću u Srbiji, depresija je u 2000. godini bila odgovorna za 52.901 DALY-ja (19.073 kod muškaraca i 33.828 kod žena; DALY-godine života korigovane u odnosu na nesposobnost). U ukupnom rangiranju, baziranom na DALY-jima za 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu. Depresija više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu.

U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, za kategorizaciju stanovništva sa depresivnim simptomima (od minimalnih do simptoma teške depresije) korišćen je Upitnik o zdravlju pacijenta (upitnik samoprocene od 8 pitanja, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) kojim je utvrđeno da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije. Simptomi depresije su bili značajno prisutniji kod žena (5,3%) nego kod muškaraca (2,9%), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1% stanovništva starih 85 godina ili više imalo simptome depresije, ali ih oni nisu prepoznali kao takve. U odnosu na prethodna istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2000 i 2006. godine, zapaženo je povećanje učestalosti depresije (2000. godine – 4,6%, 2006. godine – 6,0%, a u 2013. godini – 6,7%).

Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onima koje depresija najčešće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama (preko 60 godina).

 Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:

- bolja informisanost javnosti o uzrocima i mogućim posledicama depresije;

- da depresivne osobe prepoznaju simptome i zatraže pomoć;

- da porodica, prijatelji i kolege osoba sa znacima depresije mogu da pruže pomoć.

 

Ključne poruke kampanje:

- Depresija je čest mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama.

- Rizik za nastanak depresije povećava siromaštvo, nezaposlenost, životni događaji kao što su smrt voljene osobe ili razvod braka, fizička bolest i problem izazvan upotrebom alkohola i droga.

- Depresija uzrokuje duševnu patnju i može da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.

- Depresija može da dovede do razarajućih posledica na odnose sa porodicom i prijateljima.

- Depresija može da onemogući ljude da rade i učestvuju u porodičnom i životu zajednice. U najgorem slučaju depresija može dovesti do samoubistva.

- Depresija se može efikasno sprečiti i lečiti. Lečenje obično uključuje psihoterapiju ili korišćenje antidepresivnih lekova ili i jedno i drugo.

- Prevazilaženje stigmatizacije koja je često povezana sa depresijom povećava broj onih koji će potražiti stručnu pomoć.

- Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.

 

Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni?

 

- Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja.

- Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara.

- Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate.

- Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima.

- Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja.

- Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna.

- Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju.

- Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć (u našoj zemlji možete nazvati ili pisati Centru „Srce“: besplatan tel. 0800 300 303).

Šta vi možete da uradite za osobe koje pate od depresije?

- Saznajte više o depresiji.

- Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć.

- Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje.

- Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san.

- Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje.

 

U  Srbiji pokrenuta aplikacija za besplatan razgovor sa psihijatrom:

https://www.razgovarajmo.lekarinfo.com/

                                                                                                                    Centar za promociju zdravlja

 
 
 
 
 

Joomla Templates by Joomla51.com