• Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
  • Zavod za javno zdravlje Leskovac
Previous Next
 

 

 „Depresija – hajde da razgovaramo”

 

 

Svetska zdravstvena organizacija svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovaj datum ujedno predstavlja i dan kada je Svetska zdravstvena organizacija osnovana.

Ove godine Svetski dan zdravlja posvećen je depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”. 

Dеprеsiја је bоlеst којu каrакtеrišе tugа, gubitак intеrеsоvаnjа zа dоgаđаје iz nеpоsrеdnе окоlinе, uz nеmоgućnоst оbаvljаnjа svакоdnеvnih акtivnоsti u trајаnju оd nајmаnjе dvе nеdеljе. Ljudi којi pаtе оd dеprеsiје imајu nекоliко каrакtеrističnih simptоmа: gubitак еnеrgiје, prоmеnu аpеtitа, pоrеmеćај snа, аnкsiоznоst, smаnjеnu коncеntrаciјu, оsеćаnjе bеzvrеdnоsti, кrivicе i bеznаđа i misli о sаmоpоvrеđivаnju ili о sаmоubistvu.

Cilj ovogodišnje kampanje je da se poveća broj ljudi koji će potražiti pomoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravstvenim radnicima, u školama, na radnom mestu, socijalnim ustanovama, u medijima može se smanjiti stigma koja je povezana sa depresijom.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na globalnom nivou 322 miliona ljudi pati od depresije (4,4% svetske populacije). Depresija je glavni uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom (uzrasta od 15 do 25 godina života).

Depresija je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine (Globalno zdravlje: Procene depresije i drugih mentalnih poremećaja), od depresije u Srbiji pati 419.302 osobe (5% populacije). Prema Studiji opterećenja društva bolešću u Srbiji, depresija je u 2000. godini bila odgovorna za 52.901 DALY-ja (19.073 kod muškaraca i 33.828 kod žena; DALY-godine života korigovane u odnosu na nesposobnost). U ukupnom rangiranju, baziranom na DALY-jima za 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu. Depresija više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu.

U Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, za kategorizaciju stanovništva sa depresivnim simptomima (od minimalnih do simptoma teške depresije) korišćen je Upitnik o zdravlju pacijenta (upitnik samoprocene od 8 pitanja, The Patient Health Questionnaire – PHQ-8) kojim je utvrđeno da 4,1% odraslog stanovništva pokazuje simptome depresije. Simptomi depresije su bili značajno prisutniji kod žena (5,3%) nego kod muškaraca (2,9%), kao i u populaciji starih i najsiromašnijih. Zabrinjava podatak da je čak 21,1% stanovništva starih 85 godina ili više imalo simptome depresije, ali ih oni nisu prepoznali kao takve. U odnosu na prethodna istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2000 i 2006. godine, zapaženo je povećanje učestalosti depresije (2000. godine – 4,6%, 2006. godine – 6,0%, a u 2013. godini – 6,7%).

Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onima koje depresija najčešće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama (preko 60 godina).

 Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:

 

- bolja informisanost javnosti o uzrocima i mogućim posledicama depresije;

- da depresivne osobe prepoznaju simptome i zatraže pomoć;

- da porodica, prijatelji i kolege osoba sa znacima depresije mogu da pruže pomoć.

 

Ključne poruke kampanje:

 

- Depresija je čest mentalni poremećaj koji pogađa ljude svih uzrasta, iz svih sfera života u svim zemljama.

- Rizik za nastanak depresije povećava siromaštvo, nezaposlenost, životni događaji kao što su smrt voljene osobe ili razvod braka, fizička bolest i problem izazvan upotrebom alkohola i droga.

- Depresija uzrokuje duševnu patnju i može da utiče na sposobnost ljudi da obavljaju čak i najjednostavnije zadatke.

- Depresija može da dovede do razarajućih posledica na odnose sa porodicom i prijateljima.

- Depresija može da onemogući ljude da rade i učestvuju u porodičnom i životu zajednice. U najgorem slučaju depresija može dovesti do samoubistva.

- Depresija se može efikasno sprečiti i lečiti. Lečenje obično uključuje psihoterapiju ili korišćenje antidepresivnih lekova ili i jedno i drugo.

- Prevazilaženje stigmatizacije koja je često povezana sa depresijom povećava broj onih koji će potražiti stručnu pomoć.

- Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.

 

Šta možete učiniti ako mislite da ste depresivni?

 

- Razgovarajte sa nekim kome verujete o svojim osećanjima. Većina ljudi se oseća bolje nakon razgovora sa osobom od poverenja.

- Potražite stručnu pomoć, pre svega od izabranog lekara.

- Radite ono u čemu uživate i što čini da se dobro osećate.

- Budite u stalnom kontaktu sa porodicom i prijateljima.

- Savetuje se fizička aktivnost, posebno šetnja.

- Neophodni su redovna ishrana i dovoljno sna.

- Izbegavajte ili ograničite unos alkohola jer može pogoršati depresiju.

- Ako imate misli o samoubistvu ili samopovređivanju odmah potražite pomoć (u našoj zemlji možete nazvati ili pisati Centru „Srce“: besplatan tel. 0800 300 303).

 

Šta vi možete da uradite za osobe koje pate od depresije?

- Saznajte više o depresiji.

- Budite dobar slušalac – ohrabrite osobu da potraži pomoć.

- Budite strpljivi – obično je potrebno nekoliko nedelja da se osoba koja pati od depresije oseća bolje.

- Treba ih podsticati na društvene aktivnosti, fizičku aktivnost i redovan san.

- Uklonite sve lekove, oštre predmete i vatreno oružje iz kuće kako biste sprečili povređivanje.

 

U ZZJZ 7.4.2017.god. održana konferencija za medije povodom Svetskog dana zdravlja. Na konferenciji su uzeli učešće: načelnica Službe psihijatrije Opšte bolnice Leskovac mr. sci med.Tatjana Jovanović, direktorica ZZJZ Leskovac dr Aleksandra Nikolić, načelnica Centra za promociju zdravlja prim. dr Vanja Ilić ,predsednica planinarsko-skijaškog kluba "Kukavica",Jelica Drašković i  Zorica Stanisavljević ispred Crvenog krsta Grada Leskovca. 

Zahvaljujemo se svim učesnicama konferenciju uz poruku Zorice Stanisavljević:Trebamo jedni drugima pomagati, trebamo komšijske odnose uspostaviti, sačuvati nečije dete na nekoliko sati, to bi nas oplemenilo, time ne bismo osiromašili, da zakucamao na nečija vrata, ne da nešto potražimo nego da ponudimo. Sve je više starijih i zaključanih, sve je više neumivenijih i gladnijih. Dakle, trebamo da pružimo ruku onima koji nam to ne mogu vratiti, jer za dušu je najteže naći lek”. 

U nedelju 9.4.2017.god. održana je Tradicionalna šetnja povodom Svetskog dana zdravlja, realizovana 13 godinu zaredom u saradnji sa PSD"Kukavica", uz podršku osnovnih i srednjih škola, Udruženja penzionera Leskovac, Crvenog krsta i građana Leskovca. Hvala svima na uspešno realizovanoj akciji i promociji značaja fizičke aktivnosti za zdravlje.

 

  

 

U  Srbiji pokrenuta aplikacija za besplatan razgovor sa psihijatrom:

https://www.razgovarajmo.lekarinfo.com/

 
 
 
 
 
 
 

Joomla Templates by Joomla51.com